Koliko je isplativo obrazovanje?

Ali ne, nije retoričko i nisam ga postavio ja, nego čelni ljudi Niša kroz novoformirane radne grupe koje treba da ispitaju isplativost postojanja četiri ustanove koje se bave pre svega obrazovanjem i decom – Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih, Narodni univerzitet, Dečiji kulturni centar i Odmaralište „Divljana“.

To su sve indirektni budžetski korisnici, a nekom je očigledno upalo u oko što ih eto ima čak četiri, pa se još bave sličnim stvarima i onda je taj neko rešio da formira radne grupe da se vidi koliko je sve to isplativo. Ne jednu, nego čak dve radne grupe sa ukupno 23 člana.

Zato se i nameće pitanje koliko je isplativo obrazovanje?

Građani su na tu vest reagovali uplašeno, u strahu da to znači i gašenje tih ustanova. Ipak, iako nije potpuno jasno šta će biti ako se utvrdi da su neisplative, malo je verovatno da će sve biti ugašene. Izvesnije je da će se spojiti u jednu ili možda dve.

Sama činjenica da je neko u vreme ogromne korupcije u javnom sektoru, što potvrđuju brojna čak i inostrana istraživanja, zloupotrebe funkcija i položaja, dupliranja budžetskih radnih mesta i nameštanja tendera, rešio da proverava isplativost ustanova koje se bave obrazovanjem, pokazuje da obrazovanje nije bilo najisplativije. Bar za tog nekog ko je doneo takvu odluku.

Da je kao mali ili malo stariji češće posećivao upravo pomenute institucije, od kojih neke u Nišu postoje i decenijama, znao bi da se isplativost obrazovanja ne dovodi u pitanje. Nikada i nigde. Ono je neprocenjivo. To je budućnost svake zemlje koja želi da bude normalna i uspešna.

Ali nije čudno što baš ova garnitura na vlasti, predvođena naprednjacima, donosi ovakve odluke. Kod njih je obrazovanje odavno u problemu iako im se poslednja kampanja simpatično zvala „Za našu decu“.

To je krenulo i pre nego što su došli na vlast diplomiranjem i sticanjem master zvanja njihovog osnivača Tome Nikolića. Pod stare dane i u nedelju. A onda se nastavilo diplomama za sve i svašta i svakog ko je poželeo. Diplomirao je čak i poslanik iz Niša Bratimir Vasiljević u sedmoj deceniji života, iako nije mogao da se seti baš na kom fakultetu. Sve do dokazano plagiranog doktorata aktuelnog ministra finansija Siniše Malog. Obrazovanje i njegova vrednost srozani su do krajnjih granica i podvedeni pod „nebitno“.

Za novi establišment srpskog društva „grejanje stolice“, dobre ocene i diploma u roku nisu relevantni. A nisu ni isplativi. Vrednuje se članska karta, pa se spram nje i donose odluke koje se, nažalost, tiču svih nas.

Ta ista članska karta je možda i dovela u stanje finansijske neisplativosti pomenutih ustanova s početka teksta. Ne zbog njihove osnovne delatnosti nego zbog partijskog zapošljavanja. Ukoliko je platni spisak proširen toliko da utiče na budžet više nego što treba, pa tu je direktor. Svaki direktor nosi odgovornost. Zašto gasiti instituciju i kažnjavati građane?

Ali čak i da se odluče za gašenje tri od četiri ustanove, da li iko veruje da će partijski kadar biti poslat na ulicu? Da će to rešiti problem „ekonomičnosti“ i da neće ostati i dalje na budžetskom kazanu i trošku svih nas? A i ako se uštedi, gde će da se preusmeri novac? U akva-park? To nam je izgleda potrebnije od učionica.

Partijske knjižice će mnogima omogućiti samo da promene javnu ustanovu, budžet će i dalje morati da zadovolji i njihove plate, a ispaštaće obrazovanje. Deca koja su sticala dodatna znanja i unapređivala svoje talente u Dečijem kulturnom centru i mnogo pre u Divljani. I svi ostali koji su svoja znanja sticali ili dograđivali u ostalim institucijama.

To naravno nikog nije briga jer je očigledno shvatanje vlasti aktuelnih vlastodržaca jasan biznis model – ima li isplativosti i „koliko sam ja tu dobar“.

Da su svojevremeno čitali Dositeja, znali bi da su institucije koje se bave obrazovanjem dece i odraslih izvan toga. One su neophodne, čak i da su finansijski neisplative. One su pokazatelj društvenog staleža, motor koji gura napred, rasadnik talenata i simbol sredina u kojima se nalaze.

Kako davno napisa pomenuti prosvetitelj:

Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvjećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.

Autor je novinar iz Niša