Koliko je Simonovića u SNS?

Omalio se caru Kiton sako od 6.000 dolara onako modernog karo dezena. Izgleda da se približilo vreme kada će narodna volja u modu vratiti poprečno prugaste šare sa brojem na leđima kojima je car mahao u skupštini, dok se peo ka prestolu. A onda kada je zaseo u fotelju, umesto tepiha ispred sebe je prostro to šareno odelo, za sve one koji lako kleknu na taj otirač i caru poljube ruku, a u drugu mu tutnu polovinu svog razloga za strah i pokornost. Time je car prigrabio za sebe i papska ovlašćenja davanja oprosta grehova za novac. Nema veze što indulgencija, postupak oprosta grehova za veliku svotu novca, predstavlja obeležje papske srednjovekovne vladavine. Zarad vlasti i novca car i “papa“ će Srbiju vratiti i u tu epohu ako treba, samo da grešnike izvede na pravi put.

Problem je što su se grešnici namnožili i u sopstvenim naprednim redovima, što su ti uprljani grehom stali tik uz presto. A to košta. Ko ne veruje neka pita Simu iz Grocke. Kažu da to igranje vatrom nije Simin izum. Priča se da su neki niški naprednjaci u nameri da budu što bliže prestolu, konkurenciju u sopstvenim redovima sprečavali da ostvari isti naum tako što bi im tokom noći upalili kola. Ali ne ključem, već Molotovljevim koktelima. Počinioci, nepoznati organima gonjena, a poznati svima ostalima, uvidevši da im članska karta Srpske nasilne stranke, skraćeno SNS, daje imunitet jači nego poslanička legitimacija, zaključili su da je ovaj model eliminisanja unutarstranačke konkurencije i te kako efikasan. Pa su rešili da ga primene i na sve druge koji ugrožavaju naprednu vlast.

Sada kada smo iz usta Aleksandra Vučića, predsednika Srpske napredne stranke, čuli da je nalogodavac paljenja kuće novinara Milana Jovanovića predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke i predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, valja se podsetiti i činjenice da je osoba koja je po Siminom nalogu angažovala neposredne izvršioce ovog teškog krivičnog dela policajac, pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova koji je položio zakletvu čiji jedan deo između ostalog glasi ovako: „U obavljanju poslova štitiću ljudska prava i slobode građana Republike Srbije i drugih ljudi koji se u njoj nalaze…“

Jedna od neposrednih učesnica u ovom zločinu je pred sudom priznala delo, sklopila nagodbu, te je ekspresno osuđena na simboličnu kaznu od 50.000 dinara i šest meseci zatvora, što je manja kazna nego da je uhvaćena u krivolovu. Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke i jedan od najgorih ministara informisanja u istoriji Srbije, posle ovoga otputovao je u Davos da na panelu govori o slobodi medija. Izgleda da su mu tamo dobrano zabridele uši, nakon čega su Alpi postali švajcarsko Međugorje, gde se Vučiću umesto Gospe čudesno ukazao Sima. Pa je posle dva meseca zaključio ono što je novinar Milan Jovanović od početka i govorio.

„Nalogodavac ovog zločina je Dragoljub Simonović!“: teatralno nam je saopštio predsednik Srpske napredne stranke na beogradskom aerodromu. Vučićevog stranačkog druga od privođenja nije spasila ni činjenica da je lično ministru Nebojši Stefanoviću prošle godine na Bogojavljenje uručio priznanje počasnog građanina Grocke. Ministar Stefanović se tom prilikom u prigodnom obraćanju prisutnima, malo dužem nego Vladimir Putin ispred Hrama Svetog Save, zahvalio rekavši između ostalog:

„Ovo je lepa opština dobrih ljudi.“

Slobodnomisleće ljude nije mnogo fascinirala činjenica da je i Vučić shvatio da je tačno ono u šta smo svi sumnjali još iste noći kad se ovo zlodelo desilo. Ali nas sada zanima o čemu je to novinar maltene nepoznatog portala Žig Milan Jovanović pisao kad je to tako uzrujalo čelne ljude opštinskog odbora Srpske napredne stranke iz Grocke, da su naredili njegovu likvidaciju koja je trebalo da izgleda kao stradanje u požaru. Šta je bio motiv napada na novinara. Šta je to vredno toga da nas podseti da su se mnoge pretnje izgovorene od tih ljudi koji su zamenili radikalske šinjele evropskim frakovima i te kako ostvarile. Hiljade građana na ulicama pitaju kada će se predsedniku Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću, ovako čudesno, posle izvlačenja ušiju u nekom od svetskih centara moći, projaviti ko je naredio ubilački napad na Borka Stefanovića i Bobana Jovanovića u Kruševcu.

Ono što nas posebno zanima jeste koliko još Simonovića ima u redovima SNS. Koliko god da ih je, nas je ipak više.

Autor je član DS