Koliko nas koštaju trovači u Boru

A baš se to dogodilo. Srbi su im prodali robu s felerom. Ili, mačku u džaku.

Sad su Kinezi u čudu i ne znaju kako da se izvuku iz užasne situacije u Boru gde građani, kao u nekom horor filmu glavinjaju ulicama s maskama na licu a nejač drže po kućama iza hermetički zatvorenih prozora, optužujući ih da su – trovači.

Bor je grad strave i užasa. Koncentracije SO2 dostigle su 500 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti koncentracija SO2 ide i do 26 puta. Bilo je dana početkom oktobra kad su vrednosti otrovnih metala u vazduhu i sumpora uvećane do 200 puta.

A krajem septembra izmereno je skoro 2.000 mikrograma sumpordioksida, dok je dozvoljeno samo 125, a već od 500 mikrograma ocenjuje se opasnim po zdravlje čoveka. Deca, mladi i stari udišu arsen, nikl, živu, olovo… a pokušaj ošamućenih građana da demonstracijama i blokadom ulazne kapije Topionice RTB Bor ukažu na problem vlast doživljava kao političko okupljanje i okreće glavu od problema.

Kinezi, odnosno kineska kompanija Ziđin koja je prošle godine kupila RTB Bor našla se u čudu i ni kriva ni dužna kusa čorbu koju su zapržili bivši vlasnici borskog Kombinata – država, odnosno nadležni ministri.

Armagedon koji se sručio na Bor nije od juče, odnosno od dolaska Kineza u taj grad i preuzimanja Rudarsko topioničarskog basena, nego je nasleđen problem, odnosno posledica loše, pogrešne, zastarele tehnologije koja je ugrađena u NOVU Topionicu.

Nova Topionica nije izgrađena i puštena u rad u vreme Titove Jugoslavije, ni Miloševićeve Jugoslavije a ni u vreme prvih demokratskih vlasti posle 2000. godine. Ona „pada na dušu“ vlastima koje su upravljale Srbijom u poslednjih deset godina.

Decembra 2009. Vlada Mirka Cvetkovića usvojila je, na predlog Ministarstva ekonomije, zaključak u kojem se navodi procena da je za ceo investicioni projekat potrebno 135 miliona evra. U junu 2010. godine potpisan je ugovor sa kanadskom firmom SNC Lavalin za izgradnju Topionice i Fabrike sumporne kiseline na iznos od oko 175 miliona evra.

Izgradnja Topionice bakra i Fabrike sumporne kiseline počela je 28. juna 2011. godine. Tada je rečeno da je kanadska banka EDC obezbedila kredit, da je izvođač građevinskih radova Energoprojekt, a da je postrojenje za topljenje bakra bez raspisivanja tendera dobila da gradi kanadska kompanija SNC Lavalin.

Nadzor nad svim poslovima obavljao je Građevinski fakultet iz Beograda. Tada je bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio „da je vreme da Borani imaju čisto nebo“, a ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić obećao je da Bor „više neće biti crna ekološka tačka Srbije“.

Na predlog Ministarstva finansija i privrede a na osnovu izveštaja rukovodstva RTB-a koji navodi da je do tada za ovaj projekat obezbeđeno 170 miliona evra, Vlada Srbije krajem januara 2013. odobrila je RTB Boru dodatno zaduženje za gotovo 132 miliona evra, pa je cena ovog projekta dostigla sumu od skoro 302 miliona evra. Konačna cena nikad nije javno objavljena, a pojedini mediji navodili su sumu od 352 miliona evra.

Ministar privrede Saša Radulović početkom decembra 2013. konstatovao je da u Ministarstvu „nije video da je bilo kontrole i analize isplativosti projekta izgradnje nove Topionice koji se od 2010. godine realizuje u RTB-u“. Ta važna izjava ipak je brzo zaboravljena.

Nova Topionica završena je 23. decembra 2014. godine i puštena u rad 5. marta 2015. godine. Tada je Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor slavodobitno uskliknuo da je to istorijski trenutak „zbog toga što čista tehnologija donosi i čisto nebo“ i zahvalio se svima koji su pomogli da RTB Bor dobije novu Topionicu i Fabriku sumporne kiseline.

U tek izgrađenoj Fabrici sumporne kiseline 2015. godine desio se požar koji je naneo ogromnu štetu i ostavio velike posledice po rad RTB-a.

Rukovodstvo Kombinata je tada s predstavnicima EDC banke i nezavisnim stručnjacima razmatralo ideju revizije projekta sa tehnološkog, ekološkog i ekonomskog aspekta. Direktor Spaskovski okrivio je SNC Lavalin za neprofesionalno ponašanje. U ime nadzornika nad projektom profesor Branislav Ivković (nekadašnji visoki funkcioner SPS-a) rekao da će Građevinski fakultet sačiniti analizu koja treba da pokaže da li se isplati arbitraža u Parizu i zahtev za naknadu štete od SNC Lavalina.

U maju 2019. godine kompanija Energoprojekt objavila je da je na međunarodnoj arbitraži dobila dva spora i inkasirala oko 28,5 miliona evra. Jedan od postupaka pokrenut je protiv kompanije SNC Lavalin za neisplaćene radove na rekonstrukciji RTB „Bor“ (nova Topionica).

Kineska kompanija Ziđin kupila je od države Srbije feleričnu fabriku u Boru i opasnog trovača stanovništva.

Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić izjavio je pre neki dan da kompanija Ziđin radi remont proizvodnih procesa kako bi smanjila zagađenje u Boru.

Pošto je aranžman kupovine RTB Bora ugovaran kao politički dil u četiri oka predsednika dve države nikome se danas ne isplati da tera „mak na konac“, isteruje pravdu po sudovima, utvrđuje odgovornost i naplaćuje štetu. Građani Bora su užasna kolateralna šteta takvog modela dovođenja investitora u Srbiju.

A 300 miliona evra za novu Topionicu bačeno je u vetar. Nikada nije bilo državne istrage koja bi utvrdila odgovornost svih umešanih u izgradnju Topionice i Fabrike sumporne kiseline. Nikada nadležne državne službe nisu istražile da li je deo tog novca završio u nečijim privatnim džepovima. Čisto nebo nad Borom bilo je samo još jedno lažno obećanje populista na koje se već zaboravilo.

Da li je remont proizvodnih postrojenja dovoljan smokvin list da sakrije nasleđen problem (eufemizam za trovanje ljudi) koji su napravili političari trošeći 300 miliona evra građana Srbije?

Dok o tome razmišljamo – trovanje se nastavlja.

Autor je novinar