Koliko smo iskreni u borbi za ljudska prava?

Rasna i polna ravnopravnost, prava nacionalnih manjina, seksualna orijentacija, rodno osetljiv jezik, samo su neke od tema, koje su poslednjih godina stalno aktuelne, ali, koliko smo zaista iskreni u svemu tome?

Da li smo, kao društvo, zaista razvili svest o ljudskim pravima, ili su ljudska prava i slobode samo sredstvo, kojim krugovi moćnika ostvaruju lične interese i stiču profit?

Selektivna tolerancija pobuđuje ozbiljnu sumnju u iskrenost namera u borbi za, samo odabrana, ljudska prava.

Svedoci smo fenomenu da se ni u najrazvijenijim državama sveta, ne govori dovoljno, ili uopšte, o pravima na izbor religije, ili pravo na izbor da se ne bude religiozan.

I dalje je prihvatljivo da se religija prenosi „sa kolena na koleno“, i ne govori se o ugrožavanju prava deteta, od strane roditelja, koji od najranijih godina života uče svoju decu da budu religiozna, i od rođenja ih indoktriniraju.

U balkanskim zemljama postoji još ekstremniji fenomen, a to je neraskidiva veza nacionalnosti i veroispovesti, a nisu retke ni situacije da se roditelji odreknu svoje dece.

Bilo koja vrsta nametanja neutemeljenih stavova, vrlo je štetna po mentalno zdravlje, i ako ostavimo po strani ogromne mogućnosti instrumentalizacije religije od strane moćnika, kako u političke svrhe, tako i u svrhe svih vrsta podela i sukoba u društvu, posebno je važno istaći regresivni uticaj nametnutih stavova i uverenja na lični razvoj i napredak.

Nauka i tehnologija razvijaju se i ažuriraju na dnevnom nivou, dok se verske knjige ne menjaju nekoliko milenijuma, i kao takve nisu usklađene sa svim onim što danas znamo.

Duhovnost treba da bude stvar ličnog izbora, a verovanje u dogmu, trebalo bi da zameni moderniji, filozofski pristup materiji.

Mala je verovatnoća da osoba, kojoj su od rođenja servirana učenja, koja mora da upamti kao pesmicu, i čiju verodostojnost ne sme da dovodi u pitanje, pod pretnjom najstrožom kaznom, sutradan postane samostalna ličnost, sa razvijenim kritičkim i logičkim razmišljanjem i sposobnostima za neprekidni razvoj.

Time se dobija poslušnik, koji ćuti i radi šta mu se kaže.

Autor je lekar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.