Komandant i (njegova) država

Sa prvom definicijom pojma države, u obrazovnom sistemu Republike Srbije, deca se susreću u četvrtom razredu osnovne škole. Iz udžbenika za četvrti razred osnovne škole možemo, zajedno sa decom, naučiti: „Država je zajednica svih građana koji u njoj žive.“

Hajde da katkad pogledamo značenje pojmova da bismo se razumeli, da bi nas drugi razumeli, da bismo znali o kome se i šta radi. I, ko šta radi.

Na ovu temu navode me svakodnavna susretanja u javnom prostoru. Za njima nisam tragao, koristim one na koje sam naišao. Iako svi imaju posla s vlašću, obično izvršnom i delovima njene administracije, a ne državom – pogledajmo šta kažu.

U Danasu: Udruženi građani za bezbedno društvo – „analiza rizika ili razračunavanje države sa civilnim društvom“; Krik: „U Srbiji država posmatra istraživačke novinare kao neprijatelje koji ih napadaju umesto da nas gleda kao besplatne resurse i pokreće istrage na osnovu naših informacija.“; Uprava za sprečavanje pranja novca: „Koristili smo član 73 zato što mi kao država nemamo drugi mehanizam da dođemo do dve ključne informacije…“

„Da država bude servis građana a ne sila koja nas sputava“ – kažu iz „Kreni promeni“. U tabloidima naslovnica: „Pljuju državu a uzimaju milione od iste te države.“; Maja Nikolić: „Da li država ima iskrene namere da se obračuna…“; Stevan Dojčinović: „Država je bila pristrasna i nekako držala jednu stranu…“; Šapić: „Ja se nadam da će država reagovati“, Vulin: „Država odlučuje o otvaranju i zatvaranju… država može…“; Predsednik SNS/Republike: „…država još nije donela konačnu odluku o vlasništvu nad aerodromom…“; Građanske inicijative: Mora se imati na umu kontekst – da se u bližoj i daljoj budućnosti na različite načine država razračunavala sa organizacijama civilnog društva ….“, Vukašin Obradović: „Ako nemamo poverenja šta država radi, onda…“

Prof. Pravnog fakulteta N. Sad S. Orlović: „Možda država smatra…  tako što je država u potpuni karantin stavila sve građane u gerontološkim centrima“, Tomislav Momirović, ministar: „Država će nastaviti da ??? (Er Srbiji) pruža svu moguću podršku.“

Državi se daju svojstva: država ima namere, država je pristrasna, država smatra, država posmatra… Dakle, deluje zajednica svih građana – ne vlast, njena administracija, ne organ uprave, ministarstvo i njihovi šefovi! Ne predsednik SNS/Republike.

U tvrdnji da se država razračunava – gubi se istina. S kim civilno društvo ima problema – sa konkretnim organom vlasti ili sa zajednicom svih građana? Kako može država da posmatra? Zašto uprava za sprečavanje pranja novca za sebe tvrdi da je država?

Zar oni nisu organ uprave u sastavu Ministarstva finansija. Odakle im ideja da su, ni manje ni više – država.

Oni u javnosti zapravo pojačavaju sopstveni afektivni status. Skrivaju se iza zajednice svih građana. Oni su država! – ne zajednica svih građana koji u njoj žive. Ili kako se to država razračunavala sa organizacijama civ. društva? Nije li to zapravo bahati organ ili funkcioner izvršne vlast?

Pogledajmo, tek što se dohvatio ministarskog posla T. Momirović sebe doživljava državom. Neverovatno. Neće ministar da da javni novac Er Srbiji nego država – on kao ministar će nam samo preneti šta mu je država rekla! Kad se to T. Momirović čuo sa državom? Smanji doživljaj, ministre. Ili si rešio da se skrivaš iza države – nastavljajući sa upumpavanjem javnog novaca u dugogodišnjeg vladinog gubitaša.

Videli smo definiciju države na počecima sticanja znanja deca u osnovnoj školi. Složeniju definiciju države možemo naći kod akademika Aleksandra Kostića koji u izdanju SANU 2019. „Državni poredak“ pored ostalog kaže: „Tradicionalno shvaćena država je okvir u kome se u preseku javnih interesa određene zajednice formuliše ne samo dnevna i dugoročna politika u užem smislu tih reči, već i sve njene prateće komponente kao što su obrazovanje, nauka, kultura, i ekonomijali i vredonosni sistem. Relativizacijom pojma države nestaju jasno omeđane granice interesa.“

Autor je politikolog iz Požege