Kome je bilo sunčano u Filadelfiji na TV duelu Kamale Haris i Donalda Trampa?

Radi se o petorki čiji su članovi sebični, egoistični i uvek nastupaju iz ugla sopstvenih interesa, a nešto slično se odigralo u noći između utorka i srede po našem vremenu, samo što se nije radilo o petoro sebičnih prijatelja u pabu, već je pažnju Amerike i sveta uzelo dvoje ogorčenih protivnika.

Reč je, naravno, o prvoj, po drugi put, debati kandidata za predsednika SAD-a. U 9 sati uveče, kada filadelfijsko nebo nije više bilo tako sunčano, sučeljavanje su otpočeli Donald Tramp i Kamala Haris.

Sve je, zapravo, izgledalo kao jedan revolveraški obračun, pod okriljem meseca, gde su oboje pucali rečima, sa željom da osvoje sve neodlučne glasače, ali i Pensilvaniju za koju se veruje da može biti tas na elektorskoj vagi koja će 5. novembra izmeriti 47. predsednika Amerike.

Zato je izbor pao na Filadelfiju koja, uz to što je najveći grad Pensilvanije, jeste i jedan od centara u kojima se baštini istorija osnivanja Sjedinjenih Država, pa je njena simbolika još i veća.

Možda bi svi Amerikanci mogli da se prisete reči Bendžamina Frenklina, jednog od očeva osnivača i čoveka čiji je život obeležio Filadelfiju, da sve što počne u besu, završi u sramoti.

Kako bilo, nedaleko od muzeja posvećenog velikom Amerikancu i čuvene zgrade Stolarskog doma (Carpenters Hall), nalazi se i Nacionalni ustavni centar u kome je održana debata, i ovoga puta bez publike.

Pravila su ponovo bila psihološka poluga u rangu čuvenog šahovskog natezanja između Fišera i Spaskog, ali pravi pucanj bio je trenutak ulaska govornika i Kamalin odlučan hod ka Trampu koji je, izgleda, namerio da izbegne rukovanje. Pošto nije u tome uspeo, Kamala Haris se vratila za svoju govornicu i prva imala reč.

Taj čin u kome je uspela da izdejstvuje pa čak i nevoljno rukovanje od Trampa, dao joj je vetar u leđa i krenula je silovitom argumentacijom.

Možda je u tih prvih tridesetak minuta neko i pomislio da je Donald Tramp bez energije, mada se bez greške pridržavao svog narativa, u jednom trenutku se razgoropadio i nastavio u dobrom starom stilu nepridavanja važnosti činjenicama.

Osim uobičajenih prekidanja, Tramp je zablistao vraćanjem Harisovoj njene replike od pre četiri godine kojom je ošamutila Pensa u tadašnjoj debati. „Ja pričam sada…

Zvuči poznato“, odbrusio je ledenim tonom Donald Tramp, a Kamala se našla u nokdaunu koji je trajao nekih desetak minuta dok ponovo nije pregrupisala svoje misli. Najveći problem demokrata povodom ove sekvence debate jeste što Tramp ima tu magijsku crtu ličnosti, pa će kao onu sliku iz policijske stanice, verovatno, i ovaj isečak vrlo dobro iskorišćavati.

Ta njegova replika pojela je Kamalin udarac: „Diktatori navijaju za Trampa jer mogu da manipulišu sa njim“.

Kako se debata približavala kraju, Tramp je postajao sve vatreniji, ali ni Kamala mu nije ostala dužna, mada se daleko više pridržavala svog programa, dok će kao mrlja republikancu ostati izjava povodom zdravstevnih pitanja: „Imam koncepte plana“.

U odnosu na marketinški govor Harisove, sa snažnim asocijacijama na Martina Lutera Kinga, koja je više puta snažno poručila: „Ja imam plan“, Donald Tramp je do kraja ostao u zaostatku koji je morao da juri pojačanim prokazivanjem protivnice.

Poslednji segment ove bremenite polemike, oslikao se u zaključnim izjavama. Dok je Tramp ubacio svoje blaćenje Kamale Haris i demokrata, ona je odabrala da bude umerenija i priča o planovima i svom programu.

Razlog gledanja ovakvih formata jeste pružanje odgovora na pitanje – ko je pobedio? Ovde je to prilično teško reći. Najbolje je uzeti metodologiju bokserskih sudija, samo što ih ne bi bilo trojica, već bi se ocenjivalo po celinama.

Prvu rundu je dobila Kamala 115-113. U drugoj se uspavani Tramp razbudio i uspeo da povrati ovaj rat rečima u egal sa 115-113, ali je treći segment za pola koplja odnela Kamala, samo zbog toga što je pružila više uvida u svoje planove i tako odnela prevagu sa 114-113.

Dodatno, ako ni zbog čega, Kamala je aktivno zapisivala sve što Tramp izgovara, dok se on nijednom nije uhvatio za olovku, što se može dvojako tumačiti, ali nedvosmisleno pokazuje ko je bio uključeniji u tok rasprave.

Slična je bila i opšta ocena neodlučnih birača koji su za NBC rekli da posle debate daju blagu prednost Kamali, mada nisu u potpunosti oduševljeni njom. Jasno je da su Tramp i Harisova uspeli u odbrani svojih pozicija, ali će sada biti na njihovim izbornim štabovima da nastave dalji rat.

Uzimajući Napoleonovo razmišljanje o tome da je rat stvar pozicija, biće ovo dugih mesec i po dana do prvog novembarskog utorka.
Dodatno su iskristalisane teme koje će odrediti izbore, ukoliko do sada nisu bile.

Pre svega to je ekonomija koja je došla glave izuzetnoj administraciji Džordža Buša starijeg, potpuno neopravdanom kampanjskom krilaticom tada poletnog Bila Klintona: „Radi se o ekonomiji, glupane“. To je, zasigurno, druga referentna tačka slogana koji je Kamala pokušala da plasira pred sam kraj polemike. Ispostavilo joj se još i bolje, pošto je Tramp ostao samo na „konceptima plana“.

No, Trampova aura dobrog ekonomiste pokazala se kao tvrd orah, tako da će demokrate morati mnogo da se pomuče, jer očigledno prikazivanje Trampa kao predsednika bogatih ne urađa dovoljno plodom.

Kamala Haris je u blagoj prednosti po pitanju abortusa, mada se u prenosu po njenom držanju videlo koliko je pogađa Trampov maliciozni spin o tome da ona želi da pobije bebe. Ako je suditi po Donaldovoj agresivnosti u ovoj temi, možda su republikanci namirisali da mogu demokratama da ovde skinu glasove, pa otuda i brutalnost.

Migracije su već Trampov teren. Pored toga on uopšte ne ublažava retoriku već prelazi dosadašnje granice i iznosi tvrdnje kako migranti u Springfildu jedu pse i mačke. Iako su ga voditelji opomenuli da nema dokaza za to, Donald je bio uporan i insistirao „da je tako čuo“.

Očigledno je kome su namenjene ove poruke, samo je pitanje da li su te grupe glasača još uvek neopredeljene ili su već na Trampovoj strani. Neupitno je održavanje visokog nivoa mobilnosti sopstvenih glasača, ali se oni mogu držati u pripravnosti i sa mnogo blažim porukama koje, potencijalno, ne bi dovele do udaljavanja određenih delova neopredeljenih. Jer tvrdnje stvarno jesu, najblaže rečeno, preterane.

Klimatske promene su zadržane u oba tabora po svojim ciljnim grupama, dok se videlo da je Tramp bezuspešno pokušavao da istakne svoje stavove u zdravstvenim pitanjima i može se očekivati nijansiranje njegovih stanovišta u tome. Ipak, ono što možda može uticati na Trampa u Pensilvaniji i susednim državama jeste spoljna politika, iako je tu daleko iskusniji od Kamale Haris.

Demokratski tabor je uradio domaći zadatak i pronašao etničku grupu Amerikanaca poljskog porekla, a na Trampovu priču o okončanju rata u Ukrajini, Kamala je spremno uzvratila da Donald ne brine o njima i da će se posle Ukrajine, Poljska naći na udaru Rusije, što, sudeći po Trampovom izrazu, nije uopšte očekivao.

I zaista, ta grupa uopšte nije marginalna u prevrtljivim državama. U Pensilvaniji i Mičigenu ih je skoro po 800 hiljada, što predstavlja gotvo šest, odnosno osam procenata ukupnog stanovništva, dok ih je u Viskonsinu blizu 500 hiljada i uzimaju nešto više od osam odsto.

Tako da 44 elektora potencijalno mogu biti odlučeni u domovima onih sa poljskim korenima, što je upozorenje Trampu da revidira svoje pozicije, osim ako nije računao da su svi oni sigurni demokratski glasovi. Sa druge strane, Tramp se pobrinuo da ni Harisova ne ostane netaknuta pa je tako nekoliko puta glasno ponovio: „Ona mrzi Izrael“.

Cela debata je bila dinamična, ni uzbuđenja nije nedostajalo s obzirom na par žustrih opaski, a ako je suditi samo po energiji, Donald Tramp se pokazao znatno bolje. Harisova je, pak, sa druge strane, sjajno vladala neverbalnom komunikacijom obraćajući se naizmenično Trampu i gledaocima govoreći u kameru.

Gestikulacije su joj bile učestalije i njima je u pojedinim segmentima doprinela diskreditaciji onoga što Tramp govori. On se, pak, kao i uvek, držao nepokolebljivo, ne odstupajući od svog okvira poruka uz pojedinačne upadice, prekoračenje predviđenog vremena za odgovor, ali i potpuno neobaziranje na usmeravanja voditelja.

Produkcija je, zato, bila blagonaklona prema Trampu, koji je na neka pitanja odgovarao čim se uključi mikrofon, bez da prethodno sasluša šta voditelji imaju da kažu. Oni nisu uspeli da adekvatno izađu na kraj sa Donaldom, tako da je imao više vremena od suparnice.

Sve u svemu, u odnosu na prošlu debatu koju je Tramp iskoristio da deklasira rivala, ovde su po pitanju neopredeljenih podeljeni poeni, uz napomenu da je Kamala u blagoj prednosti posle debate, mada joj je momentum koji je imala zaustavljen.

Zbog svega, ne može se reći da je sunce Filadelfije ogrejalo bilo koga i moraće još mnogo da se potrude u narednih pedesetak dana. Iako su mediji izvestili u skladu sa tim kog kandidata podržavaju, istina je uvek između, pa može da se parafrazira skoro preminuli legendarni Bora Đorđević – kod demokrata stare priče, u republikanskom taboru ništa novo.

Autor je doktorand Fakulteta političkih nauka, studije SAD

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.