Kome je trebala Jugoslavija 1918?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hteli smo potpunu hegemoniju, da budemo kraljevi i Hrvatima i Slovencima. Na kraju smo dobili sto smo trazili.

   1. Сада Хрвати имају хегемонију,од Срба ни трага!!!

2. Totalno pogresna procena tadasnjeg rukovodstva. Mislili su da ce nam Hrvati i Slovenci biti zahvalni, a isti su samo iskoristili Srbe i YU da se izvuku iz bezizlazne situacije. Izdriblali nas muski!

3. Srbija je trebala da plati Evropi usluge pa je to prošireno na ostale narode koje su tobož oslobodili

4. Izuzetno dobar tekst i veoma poučan, ali isuviše kasno. Kralj je hteo da bude kralj velike države, a Pašić je hteo što više glava za oporezivanje. Alavost koja je posle jako mnogo koštala, i još uvek se plaća. Tito je imao isto razmišljanje kao i ova dvojica, pa je mučenje produženo za još 50 godina.

   1. Pa je posle tih 50 godina nastalo ovo sto sad imamo , a zove se zlatno doba ! Blago nama , ovako pametnima , te sredismo konacno , stvar . Zato sad uzivajmo u platama od 555 eura ! ( Neki 5000 a neki 200 )

5. Pomenuti članak možda govori o tome kakvo je bilo stanje na južnoslovenskom prostoru u to vreme i da je Srbija imala i alternative, to nije sporno. Međutim, ovaj tekst nema nikave logičke relacije sa odgovorom na pitanje zašto se Jugoslavija raspala i „ko će u Jugoslaviji gore proći“. Jer, nije se Jugoslavija raspala zato što su Slovenci još 1918.g. hteli da se ona raspadne, već zato što su nakon nekoliko decenija zajedničkog života u Jugoslaviji shvatili da kao narod mogu postići više kao nezavisna država. I na tome im se nema šta zameriti, jer vidimo ko se gde od jugoslovenskih republika nalazi danas (po pokazateljima kao što su npr. BDP, životni standard, prosečna dužina ljudskog veka, i sl.). Hoću da kažem da su razlozi za ili protiv formiranja zajedničke države jedno, a razlozi njenog raspada drugo. Mogu sasvim jasno da zamislim da Jugoslavija postoji i danas, kao zajednica južnoslovenskih (i ostalih) naroda, sa vladavimom prava, zajedničkim tržištem rada i kapitala, zajedničkom vojskom, itd. Moglo bi, da smo drugačiji, tj. da su nam elite drugačije. Pošto nisu, tu smo, gde smo. Istorijski i zdravorazumski je apsurdno da danas Slovenci mogu naći zajednički jezik i bolje sarađivati sa npr. Ircima ili Fincima (sa kojima nemaju ništa zajedničko) u okviru EU, nego sa Srbima. Ali, to govori o našim mentalitetima i nedoraslosti istorijskim procesima. Ili, kako je neko duhovito i tačno primetio, jugoslovenske narode spaja sve osim zajedničke prošlosti.

   1. Klasicna zamena teza!
      Slovenci su 1918 shvatili da su u nevolji iz koje su hteli hitno i bespovratno da otputuju sa srpskom kartom u dzepu. Te 1918 godine su hteli da budu u istoj drzavi sa Srbijom bas koliko i njihovo unuce, Milan Kucan (Prvi Predsednik nezavisne Slovenije, rodjen u Srbiji 1941. godine) 1989te na sastanku SKJ u ‘Sava Centru’, …
      A, sto se rezonovanja o ‘ … vladavimom prava, zajedničkim tržištem rada i kapitala, zajedničkom vojskom, itd.’ tice, … vidimo kako isto odlicno radi za Poljake, Madjare i Cehe, … uz neopisivo zadovoljstvo i srecu Brisela?!

6. Sve je ovo ok, ali mislim da su Slovenci specifican slucaj, nisu „reprezentativan“ pokazatelj za ovu pricu. Putujem cesto kroz Sloveniju i idem tamo na odmor. Ono sto upada u oci, za razliku od ostatka YUG danas, je neverovatna uredjenost, sve je domacinski i na svom mestu. A to je sve zahvaljujci Kralju Alexandru, Titu, Srbiji, Yugoslaviji a sad i EU ali pre svega gledanjem iskljucivo svog interesa kod svih pomenutih. Da su Srpske vodje barem 10% tako radile sto se Srpskog naroda tice, Srbija bi danas bila kao Svajcarska!

7. Bez obzira sta ja mislio o Jugsolaviji, cinjenica da svaki komentar o 1918 koji napise neki „do tada nepoznati“ autor po matrici osudjuje Kralja i tu odluku je zaista sumnjivo i aludira na to da je ovo sve policijsko-udbaski projekat. Tako je odmah posle prikazivanja prve epizode serije Ravna Gora masa isto tako „nezavisnih“ pohrlila u medije da se podsmeva Kralju i njegovom batleru koji je hteo da mu navuce papuce. Gospodo, to sto imate medije i 10-20 rotirajucih autora koji ce napisati 100 tekstova na istu matricu o formiranju Jugoslavije ne znaci da je to tacno. To samo znaci da imate 20 autora koji ce o Jugoslaviji pisati sta hoce i imati medije koji ce to objavljivati kad hoce. Veoma zanimljivo je da danas 90% Srba prica negativno o Slovencima i Hrvatima jer su hteli raspad JJugoslavije 1991 a onda kad se prica o Kralju Aleksandru kazu Jugoslaviju nikad nije trebalo stvarati. To nema logike. Zaista je komicno koliko su Srbi mentalno posrnuli da im se servira svaka glupost.

8. Odlican i pre svega strucan clanak potkrepljen dokazima. Ko je iole obrazovan bez obzira bio Srbin, Hrvat ili Slovenac odlicno zna da se tim cinom preslo sa strane gunitnika na stranu pobednika. Takode zna da je samo Jugoslavija dala samostalnost kasnije i Makedoncima (Bugarska i Grcka sacuvaj boze) i Slovencima (jezik nije bio priznat u Austrougarskoj) kao i Univerzitete i Akademije nauka i umetnosti na svojim jezicima. Kako to obicno biva u zivotu i sa ljudima najbolji roditelji nisu bas najpostovaniji od svoje dece a kad ta deca odrastu shvate mnogo stosta sto nisu znala. Ostaje nam samo da se nadamo da cemo svi biti jednog dana u EU jer pojedinacne Mickey Mouse drzavice nemaju sanse da prezive sto naravno nikada necete cuti od njihovih politicara koji uzivaju sve povlastice!

   1. ‘Miki Maus drzavice’, vs. ‘Miki Maus Sovjetskog (briselskog) Saveza’
      Srecno sa tim izborom, … mozda nasa Jugoslavija nije najbolje prosla, ali ona briselska sigurno hoce?!
      :)))))))))

9. I jos jedna jako bitna stvar koju svaki Srbin mora da shvati: Ogromna razlika izmedju Slovenaca i Hrvata.
   Slovenci su pragmaticno i konstruktivno shvatili realnost svoje situacije.
   Hrvati su poput Raskoljnikova iz ‘Zlocina i Kazne’ Dostojevskog, … i ako su sigurno shvatali da su u identicnoj situaciji kao i Slovenci, oni su umesto slovenacke pragmaticnosti, odlucili da zlopotrebe Srbe, … „ako u jednom trenutku ubiju Babu (‘Srbe’) mozda bude neke koristi za njih“?
   Da smo mogli Aleksandra Karadjordjevica, nekakvim vremeplovom, da preselimo 1918te u Jasenovac proleca 1945te (ili makar u Marsej 1934te) – na makar 5 minuta, …. svi srpski problemi bi bili reseni za sledecih 1000 godina.

10. I šta je potom stajalo na putu da se nacionalno pitanje u Jugoslaviji normalno rešava? Pa i srpsko. Kako su uopšte postali mogući Avnoj i Karađorđevo? Usred Evrope 20. veka!?