Kome (ne)treba DS

Pokušaj osvrta na izražena neslaganja u Demokratskoj stranci (DS), uzrokovana različitim pogledima na njenu sadašnjost i perspektivu, te neispunjenim obećanjima, ispoljenim frustracijama, nespremnošću da se priznaju sopstvene greške, ali i spoljnim uticajima, svakako, predstavlja reskir da onaj koji razmišlja svojom glavom bude, radikalskom retorikom, „obeležen“ i optužen za izdaju. Mnogo puta sam preuzimao lični i poslovni rizik – to činim i sada.

Očigledno je da DS proživljava period iskušenja. Dosta toga nije kako bi trebalo da je. Narušen je stranački monolit. Ispoljavaju se nedovoljna sposobnost i posvećenost dela legitimnog rukovodstva da se problemi, na prihvatljiv i održiv način, reše. Izostanak jasnih ideja, preciznih planova akcija, koordinacije, spremnosti za razgovor, razmene informacija i političke kulture, ali i ad-hoc postupci donosioca odluka, doveli su do osipanja i apatije značajnog dela članstva, a DS na ivicu egzistencije.

Prepuštanje interesnim grupama osujetilo joj je revitalizaciju, reformu i proces ujedinjenja sa Socijaldemokratskom strankom i strankom Zajedno za Srbiju. Nije izražen njen potencijal u Savezu za Srbiju (SzS), a na naplatu je došla odluka o bojkotu nedavnih izbora (na svim nivoima). I ne samo to – ponovnim stupanjem u udruženje sa nejasnim ustrojstvom i konfuznom ideologijom, bez prethodne (ozbiljne) analize da li je (i u kojoj meri) SzS ostvario definisane ciljeve i ispunio očekivanja dela svog članstva i građana, predsednik DS nastavlja da „ore po pesku“. Kompromitovani su demokratski principi, brojne su nepravilnosti u procedurama, izostaje dijalog o bitnim pitanjima, ne jenjava polarizacija članstva, suzbija se njihov aktivizam, podstiču se različitosti. Neistomišljenici se, bez i jednog osnova, marginalizuju, etiketiraju, suspenduju i proglašavaju „pučistima“ i Vučićevim plaćenicima. To nije dopustivo. Tako se ne okreću birači sebi – umorni su od apstraktnih obećanja i propalih „projekata“.

Za ovakvo stanje najveća odgovornost pripada, prvenstveno, predsedniku stranke, čoveku bez vizije, koji nije iskoristio priliku da ovlada veštinom rukovođenja i opravda ukazano poverenje. „Krojeći“ stranku po svojoj (da li?) meri, uveravao je članstvo da će je konsolidovati i sprovesti reforme. Međutim, boljitka nema, sem u dnevnopolitičkim manipulacijama. Selektivnim predstavljanjem istine, odlaganjem objavljivanja loših vesti i potiskivanjem suštine, skretana je pažnja sa ozbiljnih problema i preoblikovana percepcija članstva i javnosti. Nesklad između deklarisanog i onog što je vidljivo je očigledan.

Sada je izvesno da Lutovac, sa delom rukovodstva, kadrovskom kombinatorikom, DS vodi u pogrešnom smeru, jer nema kapaciteta ili, pak, ima skrivene namere. Na to, pored ostalog, ukazuju narušeno jedinstvo rukovodstva, organa i članova stranke, desetkovana infrastruktura i predominantan (subverzivni) uticaj pojedinih opozicionih lidera. Propustio je niz prilika da spreči dalje slabljenje stranke, da očuva političku suverenost, okupi ljude, obnovi energiju i vrati nadu. Umesto da okrene novu stranicu u svom delanju, na neprimeren način, nastoji da kompromituje one koji se suprotstavljaju nametnutom sistemu „vrednosti“. Strepeći od „scenarija“ rušenja, „urotu“, obilato, koristi za skrivanje istine, podizanje rejtinga i ostanak na funkciji. Strah je permanentan, a to zahteva konstantno spinovanje, stvaranjem osećaja ugroženosti, kako bi se uzročnici problema istakli kao rešavaoci istih.

Nije logično očekivanje da akteri koji su stranku doveli u situaciju da se bavi sobom, jer nisu u stanju da je preobraze i postave na zdrave osnove, učine nešto progresivno za društvo i menjaju Srbiju. Bez obzira na to kroz šta je prolazila u proteklim decenijama, DS je bila pokretač i bitan učesnik važnih političkih i društvenih procesa u zemlji. „Disidenti“ – oni koji se javno odriču od delovanja predsednika stranke, veruju da je sposobna da se menja, da se oslobodi zabluda i prevaziđe aktuelne poteškoće, formuliše politiku za nove izazove i ponudi program i viziju razvoja države i društva.

Težak period bliži se kraju. Da bi DS ostala relevantan politički faktor, treba podvući crtu i krenuti novim putem. Njena zrelost ogleda se u spremnosti da se suoči sa sopstvenim problemima, da iznađe rešenja za prevazilaženje istih i povrati identitet. To je važno za demokratiju u Srbiji. Ovih dana, vodi se sveobuhvatna borba za normalizaciju unutarstranačkih odnosa i stabilizaciju stanja. Oni koji su okarakterisani kao „pučisti“, jer su nezadovoljni postignućima rukovodstva stranke, uvereni u ispravnost svojih postupaka i ideja, ali i ohrabreni reakcijama na krizu ne malog broja članova, promovišu pozitivnu politiku promena i izvorne stranačke principe. Započet je i sledi veliki rad na reafirmaciji DS. U opštem je interesu da ona pronađe izlaz iz ove situacije, da se konsoliduje, ojača i bude nezaobilazan i sve jači faktor na političkoj sceni – stožer opozicije, korektiv i alternativa aktuelnoj vlasti. Prvi korak je sprovođenje unutarstranačkih izbora koji su, svojevrstan test poverenja i način demokratskog razrešenja tenzija.

Autor je član Političkog saveta i Glavnog odbora i kandidat za potpredsednika DS