Kome smeta Donka

Kao devojka čiji je otac bio načelnik Sokola IV, na folšeban način dobija mesto nastavnika fizičkog vaspitanja a zatim, postaje sekretarica predsednika Srbije druga Farbina, urednik „Susreta četvrtkom“, direktor Doma pionira, direktor kulturnog programa Centra Sava, glodur Programa za decu i omladinu, savetnik direktora dečjeg pozorišta „Boško Buha“.

Umrla je 9. juna 2016 godine i nekoliko dana kasnije u Dečjem kulturnom centru Beograda , skraćeno, DKCB (bivši Dom pionira), budući da je bila predsednik UO, održana je komemoracija voljenoj „šefici“, drugarici, prijatelju dece sveta. Komemoraciji su prisustvovali gospođa Dragica Nikolić, supruga predsednika Srbije gospodina Tome Nikolića, ministar za kulturu gospodin Vladan Vukosavljević, gospodin Siniša Mali, tadašnji gradonačelnik Beograda, brojni poštovaoci, buljuk dece i majki očeva koji su, kada je Donka osmislila i sprovela u delo „Radost Evrope“ bili deca.

Uz mnogo lepih reči, patetičnih ali i razumljivih, odlučeno je da sala DKCB ponese ime Donke Špiček na čemu je malobrojna rodbina bila zahvalna.

Kada je Donkin brat video da na ulazu u salu stoji plakat sa njenim imenom, zamolio je direktora Dragana Marića (uzgred kao predsednica UO Donka je podržala kandidaturu gospodina Marića da preuzme mesto od Olivere Ježine) da se na ulazu postavi ploča sa likom gospođa Donke. Prihvatajući činjenicu da DKVB nema para njen brat je o svom trošku angažovao vajara Mitra Petkovića, a zahvaljujući gospodinu Mariću, portret izliven u bronzi postavljen je u holu ulaza u DKCB a ne na ulazu u salu. Kao neko predskazanje. Bratu je to bilo „nedovoljno“, pa je prošle godine, januara meseca uz pisma preporuka gospodina Gordana Mihića (njegov poslednji tekst, ubrzo nas je napustio, već posle 10 dana) i LJubivoja Ršumovića i još pedesetak uglednih društvenih radnika, profesora, novinara, glumaca, poklonika, koji su potpisali predlog da se DKCB dodeli ime „Donka Špiček“, predao predlog u Skupštini grada Beograda 5. jula 2019 godine pod brojem C-O1 07-173.

Pored preporuke Mihića i Ršumovića, predlog je zvanično uputio i direktor DKCB gospodin Dragan Marić 26. 03. 2019 pod brojem 264. Citiram, između ostalog:“…Uspešan rad Donke Špiček na polju kulture za decu i mlade napravio je čvrste temelje za razvoj kulture budućih generacija i zato predlažemo da se Dečjem kulturnom centru Beograd, kao instituciji kulture od posebnog značaja za grad Beograd, pridoda ime Donka Špiček“.

Ršumović, između ostalog je napisao: „Donka za sva vremena (naslov)“, pa iz konteksta:“…Donka je svoj prosvetiteljski podvig započela upravo u ovoj ustanovi koja se tada zvala Dom pionira Beograda, ali i nastavila kasnije, kada je ustanova dobila novo ime Dečji kulturni centar. Bila je i direktor i glavni urednik i najagilniji saradnik ove ustanove celog svog života. Nije se dvoumila oko toga ko bi morao biti organizator Radosti Evrope a da ta manifestacija bude na najvišem organizacionom nivou. Bilo bi lepo iduću „Radost Evrope“ organizovati i održati u Dečjem kulturnom centru Donka Špiček u Beogradu. To bi obradovalo ne samo našu nego i evropsku javnost“.

Veliki dramski pisac i profesor FDU Gordan Mihić, svoj tekst podrške završava rečima:“…pokretač njenog delovanja u svim oblastima kojima se bavila, bila je čista, prava, bezgranična ljubav prema deci. Krajnje je vreme da ovim priznanjem pokažemo da je nismo zaboravili i koliko smo joj zahvalni“.

Donki su odali priznanje (od preko pedesetak tek nekolikih navodim) UNICEF, Poljaci sa najvišom nagradom „Orden smeha dece Poljske“, Donki je pripao i „Zlatni beočug Beograda“ (kada se ova nagrada dodeljivala samo jednoj osobi), počastvovana je „Zmajevom nagradom“, primila je „Grozdanin kikot“, „Malog princa“, „Zvezdu među zvezdama“, odlikovana je Srebrnom medaljom predsednika republike Srbije.

U začaranom krugu, pokretač ideje da se DKCB dodeli ime Donke Špiček, našao se u neobranom grožđu, jer kada mu je dojavljeno da je gospodin Nikola Nikodijević saglasan, morao je istu proceduru da prođe i kod sekretara za Kulturu Beograda Ivana Karla od koga je dobio odgovor da konačnu odluku treba da donese Upravni odbor DKCB čiji je predsednik Milan Subota. I kada oni to izglasaju doneće se definitivna odluka. Iz direktnog razgovora sa gospodinom Subotom, nije dobio odgovor zašto se DKCB odjedanput uzjogunio na čelu sa direktorom Draganom Marićem i predsednikom UO Milanom Subotom, pa uporno odbijaju da sazovu UO na ovu temu i zašto gospodin Subota čije je osnovno zanimanje pevanje, misli da je dovoljno „…da je u poslednje vreme preko 300 puta objavljeno da će se u sali Donka Špiček održati…“, a gospodin Dragan Marić koji je napisao sjajnu preporuku i svojeručno je potpisao sada nema nameru da se bavi „sitnicama“ i ne prihvata telefonske pozive niti odgovara na poruke.

Ako se nekom čitaocu učini da nije primereno što ovaj tekst potpisuje najrođeniji brat Donke Špiček, moja malenkost (novinar sam 60 godina) pozivam se na nepisano pravilo moje profesije a ono glasi: I speak the truth and only the truth and nothing but the truth. Ja govorim istinu i samo istinu i ništa osim istine.

Na kraju postavljam pitanje savesti pomenutim: KOME SMETA DONKA ŠPIČEK?

Autor je novinar, filmski kritičar i radijski voditelj