Kome treba Sajam knjiga sa rijaliti zvezdama

Njoj se ide, ona se obilazi i…ne pipa se!

Sada je već zaboravljena, a (ne) čudi što nije opstala kao nekakav viralni hit, jedna anketa sprovedena pre petnaestak godina u kojoj su ispitanici odgovarali na pitanja ko je autor dela kao što su: Ana Karenjina, Hamlet, Prokleta avlija, Koreni…

Rezultat bio poražavajuć – od deset ispitanika, osmoro nije znalo odgovor (samo jedan je znao, a drugi je ostao neodređen jer je umesto odgovora ljutito pitao novinara šali li se on to s njim).

Pa, dobro, neko će reći da ljudi, posebno sredovečni, koji su davno završili školu ne znaju ili su zaboravili ko su pisci ovih klasika, inače već decenijama obavezne lektire.

Bilo bi to tako da pomenuta anketa nije sprovedena na ulazu na sajam (naravno knjiga, ne nameštaja…).

I kako onda može da izgleda takva manifestacija na koju pohrli toliko čitalački nevinih? Prvo što „pada u oči“ je rekordna posećenost…

To da knjiga nije razlog, jasno je već po atmosferi koja vada u halama Beogradskog sajma, a koja se ne razlikuje od one na kvantaškoj pijaci – gužva, zagušljivost, guranje, probijanje, laktanje… sve što vas tera da ni ne pomislite da ste na jednoj kulturnoj manifestaciji.

Tu su i pravi vašarski performansi namenjeni privlačenju publike: politički govori na štandovima organizacija sa jasnim političkim delovanjem koje izlažu svoja politički angažovana izdanja i naravno glavne zvezde sajma.

Da… kulturna manifestacija ima i njih.

To su lica (nažalost kad nisu naličja) naše svakodnevice.

Oko njih je uvek najveća gužva, najveće guranje i najveći promet uz, za takav (polu)svet neizbežno fotografisanje i potpisivanje knjiga (naravno, za posvete tu nema ni vremena, ni svrhe…).

I gle čuda, knjigovezni materijal tih zvezda je gotovo redovno najprodavaniji artikal na sajmu.

Tako je, nakon što nas je pre nekoliko godina poznata manekenka ostavila „Bez daha“ pre pet godina laskavu titulu prve zvezde ponela je jedna blogerka, pre tri, tada osamnaestogodišnja vlogerka, sa knjigama koje su svojevrsne zbirke praktičnih saveta o oblačenju, šminkanju i još nekim stvarima (tipičnim za valjda avangardnu književnost)…

Na poslednjem, pre dve godine održanom, favorit za najprodavaniju bila je jedna rijaliti zvezda, međutim, iako je privukla najviše pažnje, uglavnom mlađih posetilaca i najviše komentara u medijima, njeno ostvarenje nije bilo najprodavanije (tu titulu je poneo Vuk Drašković).

Revoltiran činjenicom da je njeno delo privuklo pažnju, jedan od najperspektivnijih pisaca mlade generacije, spalio je tada svoj roman koji će nekoliko meseci nakon biti ovenčan NIN-ovom, našom najprestižnijom književnom nagradom.

Istina, objašnjavao je da njegov potez nema veze sa sajamskim uspehom rijaliti zvezde, ali… malo je to objašnjenje bilo konfuzno.

I sada pitanje: gubimo li mnogo zbog toga što Sajam knjiga u Beogradu drugu godinu zaredom neće biti održan? Ne gubimo!

Koji bi razlozi išli u prilog tome da se Sajam održi po svaku cenu? Kulturni?

Ne… Prošle godine nije bilo sajma, pa jesmo li nekulturniji? Dobro, sudeći po javnom diskursu, reklo bi se da jesmo, ali to nema veze s njegovim neodržavanjem, već baš suprotno – sa ovakvim održavanjem kakvo imamo!

Ne zaboravite (ili, ako niste, primetite!) da je ovo vreme u kojem se sve degradira: i kultura, i umetnost, i pietet, i patriotizam, i istorija, i tradicija, i manifestacije, i smrt, i život (on pogotovo!), i lepota, i moderno, i klasično, i funkcionalno, i svakodnevno, i vanvremensko, i zabavno, i ozbiljno.

Ovakav sajam je, dakle, nasušna potreba onih koji sve degradiraju. Epidemiološki? Epidemio…šta??? Pa, posle svih festivala, koncerata, političkih okupljanja, možda Sajam ne bi „štrčao“. Nego, nešto drugo upada u oči.

Izdavači su odbili predlog grada da ulazak na Sjam bude omogućen ljudima koji ispunjavaju epidemiološke uslove (već urađeno na „Exitu“). Zašto li?

Možda zato što bi ove godine bili hitovi knjige koje zastupaju antivakserske i teorijskozavereničke stavove, a epidemiološki korektna publika nije adekvatna mušterija za taj žanr.

Da se razumemo, legitimno je takvo štivo! Danas je sve glupo, radikalno i nerazumno sve legitimnije. Možda je baš zato dobro što ove godine bar Sajam knjiga neće davati tu vrstu legitimiteta!

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti