Komedija sa Drobnjakom

Kad god Predsednik ove države krene nešto da otvara, da polaže kamene temeljce, ili nešto da obećava ovom sluđenom narodu, sa njim idu, naravno, snimatelji PINK televizije, nezaobilazna Gordana Uzelac i čitava svita u čijoj pozadini obavezno stoji dežurni krivac – Drobnjak. Inženjera Drbnjaka znam već mnogo godina kao vrsnog graditelja i izvanrednog, što bi mi inženjeri rekli, putara. On je u toj sviti jedini koji izuzetno poznaje graditeljski posao, a posebno gradnju puteva.

Eh, ako smem da primetim, to je baš ono što se Predsedniku ne sviđa i što ne može da se nauči na kratkom kursu nemačkog ili ruskog jezika i to i ne krije, jer vodi Drobnjaka na dva metra iza sebe i kad god treba nešto da kaže o izgradnji, gotovo uvek počinje sa: „Drobnjak gde si, što se kriješ? Kaži bre ljudima“…… i samo što mu ne udari čvrgu, dok precizno iznosi podatak, dobijen baš od Drobnjaka, pre snimanja, naučen napamet, da je put dugačak tačno sedam kilometara, dvesta metara i pedeset dva santimetra.

Kad su pare u pitanju, ide i na dva decimala. I to sve, kako bi fascinirao i nas gledaoce i okupljni narod. A Drobnjak samo poturi glavu i nikad mi nije jasno da li je dobrovoljno prihvatio takva poniženja ili je flegmatično i mudro zaključio: „Samo ti šefe radi svoj posao, uskoro ćeš proći kao i svi pre tebe, a ja ću svoj posao da nastavim!“

Bilo je mnogo takvih primera, ko će ih sve popamtiti, ali su dva poslednja tipična. Pokušaću da ih prepričam, jer nemam snimak. Prvi se dogodio nedavno prilikom izgradnje puta Ivanjica – selo Devići, a razgovor je tekao na televiziji otprilike ovako:

„Drobnjak, gde si? – pita Predsednik. „Evo me Predseniče!“ – kaže Drobnjak i probija se kroz svitu. „A koliko si para spremio, da ovim ljudima napravimo put?“ – nastavlja Predsednik. „Pa za oko tri kilometra!“ – kaže skrušeno Drobnjak. „Malo, malo je to Drobnjak! A koliko bi koštalo da ljudima uradimo svih sedam kilometra? Pa mnogo g. Predsedniče, više od 230 miliona dinara!“ – muca Drobnjak. „Uh, mnogo, dva miliona evra!“ – preračunava munjevito Predsednik. „Ali slušaj, kaže Predsednik: „Ili im napravi svih sedam kilometara, ili nemoj ništa da praviš! Jer čuješ ti mene?“

– Pa dobro, dobro, biće! – kaže zabezeknuto Drobnjak.

„Eto ljudi imaćete svih sedam kilometara! (Aplauz).

Gordana Uzelac plače od radosti, a jedna seljanka kaže: „Kakav Predsednik! I nama će konačno da svane!“

Drugi slučaj se ovih dana desio u mome kraju, na pravcu Studenica-Gradac, koji će da poveže Rudno i dve naše velike svetinje.

Momiroviću! – kaže Predsednik okupljenima. Jesi li ti počeo ovaj put?“ Jesam! – jedva progovara nadležni ministar, koji je uzgred, kad se tiče građevinarstva, za Dobnjaka, đače! U kadar uleće neki seljak i kaže: „Lažu vas Predseniče, ništa nisu počeli!

„Momiroviću, čovek kaže da lažete!“ – ljutito će Predsednik.

„Pa znate, prvo moraju geometri…“

-Ma jesi li doterao mašine i poćeo da radiš, to te pitam?

-Nisam g. Predsedniče!

-Pa tako kaži! – ponosno će Predsednik, a onda se obrati onom seljaku: „Eno tamo uzmi moj telefon od šefa mog kabineta i odmah mi javi, ako nastave da te lažu!“(Aplauz).

A jedna seljanka kaže: „Ma nije važan seoski turizam, taj put je život za nas. Nikad u istoriji taj put nije bio izgrađen, samo se o tome, od kad sam se rodila, pričalo“

A onda slika uživo prikazuje bagere, kamione, dobar deo trase već odmakao, sa kanalima sa obe strane.

I tako svaki bogovetan dan, kao nikada u istoriji Srbije.

Autor je arhitekta iz Beograda