Devedesetih godina Srbija je postala utočište za preko pola miliona izbeglih sa prostora bivše SFRJ. Zajedno s ljudima koji su ostali bez igde ičega, njeno državljanstvo su tada dobila i neka lica optužena za ratne zločine. Danas imamo drugačiju situaciju: Dragan Džajić se odrekao srpskog i uzeo crnogorsko državljanstvo, a Veljko Kadijević je uradio to isto i „prebegao“ u rusko državljanstvo.
Šta povezuje ova dva slučaja? Problemi sa zakonom. U slučaju Džajića reč je o Krivičnom zakoniku Srbije, prema kojem je on osumnjičen da je prisvojio novac od transfera fudbalera Zvezde. U Kadijevićevom to je poternica Interpola, raspisana od Hrvatske i zatvorska kazna od 20 godina, koja ga čeka u Hrvatskoj zbog „agresije JNA na Hrvatsku“. Slično je svojevremeno uradio i košarkaš Nikola Bulatović, koji je u Srbiji bio osuđen na trogodišnju kaznu zatvora zbog silovanja, ali nikada nije otišao na izdržavanje kazne, jer je otišao u Crnu Goru i uzeo njeno državljanstvo.
Danas isplivavaju podaci da su svi haški optuženici odreda imali originalne lažne dokumente, koje im je policija izdavala po nalogu visokih funkcionera Miloševićevog režima. Radovan Karadžić je prema zvaničnim dokumentima države Srbije bio Dragan Dabić, dugi niz godina. Kao u lošem filmu sa prvorazrednim glumcima, Vlastimir Đorđević je bio Novica Karadžić. Stojan Župljanin se predstavljao kao Branislav Vukadin. Samo Zdravko Tolimir je imao lažnu ličnu kartu i pasoš Bosne i Hercegovine, zdravstvenu i čekovnu knjižicu na svoje ime. Dakle, glumio je samog sebe. Haški optuženik Dragan Zelenović pronađen je 2005. u Rusiji sa lažnim ispravama na imenepostojećeg Branislava Petrovića. Najtraženiji od svih – Ratko Mladić, dobio je ličnu kartu na telefonski poziv, bez davanja otisaka prstiju. Ali, na svoje ime.
Rusija je svojevremeno primila i udovicu bivšeg predsednika Srbije Miru Marković i njenog sina Marka Miloševića, dala im status izbeglica upravo u vreme kada se protiv njih vodila serija krivičnih postupaka za zloupotrebe. U ovom slučaju presudne su bile porodične veze, ali i želja Moskve da pokaže da može zaštititi koga hoće, kad hoće.
Nepoznato je koliko je građana Srbije napravilo ovakav transfer i prešlo u crnogorsko ili neko drugo državljanstvo. Nema podataka ni za obrnute primere. Ne čine to svi radi izbegavanja odgovornosti, ali pomenuti slučajevi opominju na oprez. Dok nekima dvostruko državljanstvo pomaže da rešavaju životne probleme, neki drugi ga zloupotrebljavaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
