„Komornički muk“: Svi beogradski advokati mogli bi da imaju isti problem kao i Kokanović

Brojne kolege i istaknute ličnosti iz civilnog društva tada su oštro osudili ovo protivpravno postupanje kao najdirektniji napad na slobodu izražavanja.

Tom osudom želeli smo javnosti da predočimo koliko po ugled jedne profesije može da bude kobna zloupotreba društvenog uticaja nosilaca javnih ovlašćenja u cilju ličnih obračuna.

Međutim, gotovo u dan godinu dana kasnije, i opet poslednjeg petka u januaru, Čedomir Kokanović ponovo je – i opet na osnovu prijava predsednika Advokatske komore Vojvodine – uhapšen u Beogradu.

I sve što se pre godinu dana ispisalo povodom napada na slobodu misli i izražavanja a što je navedeno u saopštenju Grupe 46 FBD okupljene da brani slobodu izražavanja jednako važi i danas.

To saopštenje ni danas nije ništa izgubilo ni na snazi, ni na aktuelnosti, ali je situacija u kojoj se sa sada dospelo još gora i drastičnija, a ulozi ovoga puta mnogo veći kako za celo društvo, a posebno za advokaturu!

Razlog tome je što je ovog puta, u tom privatnom obračunu, nisu na kocki samo sloboda misli i izražavanja: Sada su dovedene u pitanje i osnovne pretpostavke na kojima počiva funkcionisanje advokature kao samostalne i slobodne profesije – načelo nepovredivosti advokatske kancelarije i načelo advokatske tajne!

Naime, prema navodima Kokanovićevih branilaca, prilikom hapšenja advokata Čedomira Kokanovića policija je izvršila pretres prostorija u kojima on stanuje, a koje su istovremeno, prema dostupnim podatcima Advokatske komore Beograda, sedište Kokanovićeve advokatske kancelarije.

Tokom tog pretresa zaplenjeno je više elektronskih uređaja uključujući tu i eksterne hard diskove na kojima se nalazi celokupna dokumentacija te kancelarije koja je inače zaštićena advokatskom tajnom.

Možda najgore od svega, ovo zakonito upitno postupanje policije i tužilaštva naizgled nije naišlo na bilo kakav otpor ili protest od strane Advokatske komore Beograda, iako je takvim postupanjem najdirektnije pogođen upravo njen član, a koji je ne tako davno bio i kandidat za njenog predsednika!

Podsetimo se, pretresanje stana i drugih prostorija može biti preduzeto ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak.

Sudska naredba kojom se nalaže izvođenje ove dokazne radnje mora sadržati naziv suda koji je naredio pretresanje, označenje predmeta pretresanja, razlog pretresanja, naziv organa koji će preduzeti pretresanje i druge podatke od značaja za pretresanje.

Pored toga, i još eksplicitnije članom 35 Zakona o advokaturi propisano je da u naredbi za pretres advokatske kancelarije sud mora tačno odrediti spise, predmete ili dokumente koji predstavljaju predmet pretresa.

Upravo da bi se poštovali okviri ovako izrečene naredbe prilikom pretresanja advokatske kancelarije ili stana u kojem živi advokat mora biti prisutan predstavnik advokatske komore čiji je advokat član.

Imajući sve to u vidu, pitanja koja se nameću nisu nimalo prijatna:

*Da li je sud prilikom izdavanja naredbe znao da se naredba za pretres prostorija odnosi na sedište advokatske kancelarije i da li su one kao takve označene u naredbi o pretresu?

*Da li je naredba o pretresu prostorija izdata u okvirima propisanim čl. 35 Zakona o advokaturi u delu koji se odnosi na predmet pretresa?

*Ko je i kada obavestio Advokatsku komoru Beograda o naredbi za pretres advokatske kancelarije i da li o tome postoji pisani trag?

*Ko je bio ovlašćeni predstavnik AKB i da li je pre početka pretresa proverio urednost naredbe u pogledu predmeta i razloga pretresa?

*Ukoliko je ovlašćeni predstavnik AKB prilikom provere naredbe utvrdio da ona izlazi izvan okvira postavljenih Zakonom o advokaturi zbog čega je dozvolio sprovođenje pretresa?

*Ako je ovlašćeni predstavnik AKB imao primedbe na zakonitost same naredbe za pretres i tok pretresa da li su te primedbe unete na zapisnik o sprovedenom pretresu i ako nisu zašto nisu?

Podsećamo i da bilo koji dokaz prikupljen kršenjem odredaba Zakona o advokaturi u ovom slučaju ne može biti korišćen u krivičnom postupku niti postupajući sud može na njemu zasnivati svoju odluku.

Upravo zbog svih ovih pitanja sramno ćutanje Advokatske komore Beograda prilikom hapšenja i određivanja pritvora Čedomiru Kokanoviću koje traje već četvrti dan predstavlja makar jednako veliki problem kao i samo Kokanovićevo hapšenje, a koje dovodi u pitanje kapacitet AKB da ispunjava neke od osnovnih funkcija zarad kojih je ta komora i formirana!

Zaštita interesa advokata u odnosima sa državnim organima i organizacijama kao i zaštita ustavnog položaja advokature kao samostalne i nezavisne službe pružanja pravne pomoći (koja se upravo ogleda u nepovredivosti advokatske kancelarije i advokatskoj tajni) spada među najosnovnije ciljeve i zadatke svih advokatskih komora.

Da zaključim i upozorim: Ukoliko Advokatska komora Beograda nije u stanju da obavlja ove zadatke, ukoliko obavljanje ovih zadataka uslovljava nekim kriterijumima koji se odnose na ličnost samog advokata ili ukoliko, možda, ne želi da se zamera „kolegi“ po čijoj krivičnoj prijavi je Kokanović uhapšen – onda svi beogradski advokati mogu jednog dana imati isti problem kao i Kokanović – koji se zbog svoje beskompromisne kritike ovakvog manjkavog funkcionisanja advokatskih komora danas i nalazi u pritvoru.

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Tekst je prvobotno objavljen na internet stranici Foruma za bezbednost i demokratiju