Kompliment za „hibridni“ režim

Srbija danas, ali i proteklih godina nije  potpuno i u celini ni „privatizovana“, ni „nedovršena“, odnosno „nezaokružena“ i „defektna“, ni „zarobljena“, ni „oteta“, niti klasična „diktatorska“, niti „fašistička država“ – iako ima po neku od primesa od svega narečenog.

Rečju, Srbija je nedorasla tvorevina sa elementima iskrivljene kapitalističke stihije podrivene nekolikim podzemnim tokovima. Ona je političko-partijski, kafkijanski ponirući daleko odmakli zloćudni proces s množinom tragikomičnim aktera.

I u vladajućim krugovima, i u opoziciji – i u onoj pravoj, i u onoj lažnoj – a i u likovima mnogih građana.

U ovdašnjem miljeu se zatvorenost, primitivizam, mitomanija, zatucanost i zaostalost shvataju maltene kao vrline tzv. prirodnosti i normalnosti, kobojagi ispravnosti i moralnosti spram tobože iskvarene i neprijateljske uže i šire okoline.

Kvalifikativ da je režim „hibridni“ – čak je i kompliment za višestruko ružnu stvarnost koju već godina jedva preživljavamo.

Nezanemarujuća količina ovdašnjih ljudskih potencijala se od te pošasti znatno odmakla, otisnuvši se u svet – drugi su se pak povukli dobrano u sebe. Jer, naše je društveno dno i na površini i na sredini i u dubini.

Lažna su i dvojstva svetog i svetovnog, rodoljubivog i izdajničkog, građanskog i nacionalnog, centralnog i lokalnog, „prve“ i „druge“ Srbije…

Kalkulatsko-sitničarski princip i lenjost dominiraju, a ne vrednoća, legitimni javni interes, sloboda, demokratija i načelo vladavine prava.

Vapaji relativno malobrojnih intelektualaca, a naročito perspektivnih i očajnih mladih ljudi bez jasne perspektive na domaćem tlu, pokušaji opšteg, pravnog i političkog prosvećivanja, nastojanja respektabilnih nevladinih organizacija i marginalizovanih parčića pojedinih političkih stranaka – nedovoljni su.

Ima ozbiljnih saveta da treba „promeniti sistem“ – ali određenog nacionalnog sistema uistinu i nema!

Samo grabež na sve strane, sebičnost i bahatost, fasade i prividi, simulacije i zloupotrebe… Haos i anomija. Ali, malodušnost se nipošto ne isplati!

Sve u svemu, neophodno je gotovo od nulte tačke izgraditi politički i ekonomski državni i društveni poredak Srbije – racionalan, prozračan, delotvoran, pravedan.

Znalački pokrenuti Srbiju i njene ljudske i materijale resurse, za dobrobit i zajednice i građana. A za tako nešto mora da postoji i upravljačka i izvršilačka kritična masa, kao i svekolike kulturne pretpostavke.

Što je za sada nevidljivo ili je i nepostojeće. Pri tome, možda je bar deo početnog rešenja u sledećim sukcesivnim potezima: 1. Masovni birački/glasački bojkot predstojećih bitno manjkavih izbora, kako bi se oni smatrali nelegitimnim – i pokazali većinski narodnu razočaranost ponašanjem i rezultatima aktuelne političke garniture:, 2. Sveopšti vaninstitucionalni zahtevi za prevremene predsedničke izbore:, 3. Unutrašnja i spoljna opstrukcija rada onih državnih organa i javnih institucija kojima ne rukovode dokazani profesionalci, već partijski amateri:, 4. Opsežna reforma izbornog zakonodavstva po uzoru na pojedine evropske države, recimo na Nemačku:, 5. Raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu, čemu sledi političko-ekspertski rad na totalno novom ustavu:, 6. Referendum s pitanjem „da li ste da se ustavno prihvati razgraničenje KiM od ostatka Srbije“:, 7. Promocija nove srpske politike savremenog nacionalnog i evropskog patriotizma i optimizma – posebno od strane najpopularnijih javnih ličnosti – umetnika, književnika, sportista… – kao i priznatih naučnih autoriteta:, 8. Strateški ekonomski plan za budućnost Srbije, s glavnom i rezervnim opcijama i ponudom lepeze operativnih mera.

„Idioti ne mogu da shvate da su ne-idioti možda već stigli do kraja neke misli i prešli na drugu misao pre njih. Zato su idioti uvek toliko uplašeni i agresivni.“ (Frederik Bakman, Moja baka vam se izvinjava, 60).

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu