Konfuzija sa nazivima u RTS-u

Obično godišnjice, proslave i jubileji nisu vreme za kritiku, već je to prigoda kada se pre svega dele pohvale, priznanja i čestitke. Zbog toga bismo i ovo naše obraćanje više podveli kao ideju ili preporuku kako bi Javnoj medijskoj ustanovi Radio televiziji Srbije (JMU RTS) ova godišnjica jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi, bila i prilika za određena pospremanja unutar kuće. Možda je dobro krenuti sa sređivanjem stanja oko neadekvatnih naziva glavnih segmenata RTS-a – radija i televizije.

Istini za volju, naziv Televizija Beograd je sasvim opravdano, od strane Upravnog odbora kuće, promenjen u Televizija Srbije, pre skoro godinu dana. Međutim, Radio Beograd nije preimenovan na sličan način, a bilo bi sasvim logično da se i taj segment kuće nazove nacionalnim ili državnim imenom – Radio Srbija, Srpski radio ili slično. Možda je naziv „Radio Beograd“ ranije i imao neku svoju opravdanost, u vreme postojanja jugoslovenske države, ali sada je on potpuno deplasiran. Treba li podsećati da danas gotovo nigde u Evropi i svetu ne postoji javni medijski servis koji ne nosi naziv svoje države ili naroda. Posebno je malim narodima i državama, a među njih spada i Srbija, veoma važno da što više koriste mogućnosti i načine kako bi promovisali svoje nacionalno ime. A jedan od najboljih je posredstvom medija.

Što se tiče pomenutog novog naziva nacionalne televizije – Televizije Srbije, nekadašnje Televizije Beograd, tu se pojavio novi problem. Naime, gotovo niko ne koristi taj novi naziv „Televizija Srbije“ koji je zvaničan naziv ovog segmenta javnog servisa . Da li se ovde radi o prostom nerazumevanju ili o tome da, pre svega, novinari i urednici nisu upoznati sa ovom promenom imena nacionalne televizije ili je, pak, reč o nečem trećem, to, ovoga puta nije tema. U svakom slučaju proizvoljnosti se ne bi smele dešavati i RTS bi trebalo da poštuje odredbe koje sam sebi propisuje. Propuštena je i dobra prilika da RTS svečano promoviše novo ime televizije, pre nešto više od mesec dana, kada se obeležavalo 57 godina od emitovanja prvog televizijskog dnevnika, odnosno datuma osnivanja Televizije Beograd. Na toj svečanosti, svi su listom govorili isključivo o Televiziji Beograd, što, naravno, nije sporno za tu prigodu, ali, začudo, niko od govornika nije mislio da je potrebno da se pomene i novi naziv nacionalne televizije.

Da stvar bude komplikovanija, u praksi se ustaljuje jedan novi apsurd – za televiziju se udomaćio naziv RTS, što je dodatna greška. Zapostavlja se činjenica da se ta skraćenica za Radio televiziju Srbije odnosi samo na ceo sistem javnog medijskog servisa, što znači za radio i televiziju kao celinu, pa se otuda ona ne može ili ne bi trebalo da koristi i poistovećuje samo sa televizijom. U tom smislu, voditelji televizijskog dnevnika čine grešku kada, gotovo po pravilu, u najavi izgovore „Ovo je Dnevnik RTS-a“ ili „Vi gledate Dnevnik RTS-a“ i sl, s obzirom na to da se u stvari tu isključivo radi o dnevniku televizije. Dakle, ispravno bi bilo da najava glasi „Vi gledate Dnevnik Televizije Srbije“.

Uzmimo još jedan noviji primer „lapsusa“ gde voditelj sa ponosom izjavljuje da je „Prvi program Radio televizije Srbije i u septembru bio najgledaniji televizijski program“. Da li je to baš tako? Zar ne bi bilo ispravnije da je rečeno kako je prvi program Televizije Srbije (a ne RTS-a) bio najgledaniji u septembru. Primera sa sličnim gafovima ima veoma mnogo. Konfuzno stanje možemo naći i na samom sajtu RTS-a kada je reč o predstavljanju tzv. „lične karte“ medijskog sistema RTS. Tako npr. kada kliknete na baner „TV“ vama se otvara pregled televizijskih kanala RTS-a koji su potpuno pogrešno nominovani kao RTS1, RTS2, RTS3 i RTS Satelit, umesto, što je ispravnije (a i u skladu je sa aktuelnim Statutom, čl. 10) – TVS1, TVS2, TVS3 i TVS Satelit. Na drugoj strani, na baneru „radio“ ispravno su navedeni radijski programi, kako se oni danas još uvek nazivaju – Radio Beograd 1, Radio Beograd 2 itd. Potpuni apsurd kada se radi o prezentaciji televizijskih kanala! Dakle, skraćenica RTS, koja bi trebala da se isključivo odnosi na sistem radija i televizije, u celini, ovde se, pogrešno i bespotrebno, koristi i za samu televiziju.

Od RTS-a se očekuje da leksički i izražajno bude tačan, jasan i precizan, ne samo u obaveštavanju o svim dešavanjima u zemlji i svetu, već i kada je reč o predstavljanju samog sebe kao javnog servisa građana Srbije, koji su njegovi vlasnici.

*Autor je novinar Programa za dijasporu RTS-a