Konstantin, ne tako veliki

Nismo mi konformisti koji beže od razmišljanja da ne bi sebi pravili probleme. Nama se jednostavno zabranjuje mišljenje – dekadentna fiziološka izmišljotina nepotrebna na našem putu ka nacionalnom trijumfu. Šta bi radio vrhovni vođa ako bi i mi razmišljali? On sve svoje podanike tretira kao osobe nesklone i najednostavnijoj kontemplaciji, da ne kažem baš kao duhovno i duševno nedorasle! Za ovakve još je Hipokrat u terapijske svrhe predlagao grupno vežbanje, rad, muziku pa i brak. Platon se među prvima zalagao da porodica brine i leči onoga ko ne razmišlja. Avicena je preporučivao pesmu, razgovor i rad. A Vođa ima Pink, Dragana J. Vučićevića, Milomira Marića, Nebojšu Krstića i brojne druge terapeute koji nas neprestano ubeđuju da svet ne vidimo pravim očima, da smo nepovratno oboleli te da nam je dnevno potrebno najmanje 30 minuta vučićizma (srednja terapijska doza).

Bruka sa niškim aerodromom „Konstantin Veliki“ tipičan je primer odnosa Vođe prema narodu, posebno prema provinciji. Kao i svaki dinosaurus sa velikom glavom i malim telom Srbija odumire… Umesto da se najzad počne da bavi suštinski važnim problemom decentralizacije i lokalne autonomije, Vođa vređa svoju provinciju. Tako ovaj domicilni Luj XIV početkom godine govori da je „država dozvolila niškom aerodromu da se razvija iako oduzima putnike beogradskom“. Time Vučić pokazuje da nije predsednik svih nas već samo Beograda i naravno njegovog SNS-a. Stoga i ne čudi udvaranje beogradskog odbornika SNS-a Slaviše Mićanovića, koji je ljude koji protestuju zbog otimanja niškog aerodroma nazvao „cenzus ološ elitom“. Mora se neko preporučiti svom Zapati i zaslužiti njegovu milost, milovanje čak – onako kakvo je onomad dobio gospodin Nebojša Stefanović.

Spasavanje niškog aerodroma još je čudnije od spasavanja redova Marka Đurića. „Konstantin Veliki“ koji je pre tri godine imao jedva hiljadu putnika uspeva da dovede sve najveće low cost avio kompanije na planeti i poslednju godinu završi sa preko 330.000 putnika. Zbog čega mu pomagati onda kada je najbolji i u najvećem zamahu? Vlada Srbije donosi zaključak kojim se preporučuje Gradu Nišu da prvo izvrši prenos kompletne imovine Aerodroma „Konstantin Veliki“, pošto će „država na taj način pomoći aerodromu da se ekonomski osnaži i još bolje pozicionira na tržištu“! Država kao garant napretka i tržišta – da li to više liči na marksistički državni intervencionizam ili ekonomiju iz vremena Hruščova? Pa čak je i Nikita formirao regionalne organizacije, „Saveze narodne ekonomije“ u pokušaju da se izbori sa centralizacijom! Naš je (Kerenski) Aleksandar i u ovome porazio Hruščova: on može da pruži finansijsku pomoć isključivo ako su sva prava u njegovim beogradskim rukama!

Zbog čega, Niš nije u Srbiji i Vlada ne može pomagati ravnomerni regionalni razvoj? Možda je aerodrom „Konstantin Veliki“ privatan, pa se prvo mora prevesti u ruke države? Stidim se što postavljam ova pitanja kada je državi i Marku Đuriću najteže, ali odavno sam čitao „Bekstvo od slobode“ pa sam o konformizmu štošta i zaboravio… Čudim se kako Norveška monarhija, koja je 2003. godine uložila 4 miliona evra u rekonstrukciju niškog aerodroma nije pre toga tražila da se upravljačka prava prenesu prvo u Oslo? Toga se nije setio njihov, ali jeste naš Harald…

Prvo ukinete lokalnim samoupravama (pa i Nišu) finansije, tako da od celokupnog budžetskog kolača lokalu ostane samo oko 10%, a onda im zbog siromaštva otmete i to malo sirotinje! Odnosno Vlada naredi da se „izvrši prenos imovine“ da bi Aleksandar, sa večitim akcentom na prvom slogu kao konačnim dokazom prestoničke superiornosti, bio srećan.

Mom iznenađenju nema kraja kada se setim da je početkom ove godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila zajam od 35 miliona evra za program modernizacije i unapređenje usluga u vazdušnoj plovidbi. Kako kaže EBRD kredit uključuje „proširenje postojeće zgrade kontrole letenja u cilju povećanja kapaciteta, nove tornjeve kontrole letenja na aerodromima u Beogradu i Nišu, kao i centar za potrebe održavanja kontinuiteta pružanja usluga u Nišu“. Kako ovo nije doznao LJutiti, možda onda ne bi tražio da beogradizuje niški aerodrom?! Eto šta se dešava kada ne spavate ili spavate na podu u Briselu… Pa kako će ponovo pred drugaricu visoku Mogerini kada odbija kredit iz projekta „Singl European Sky“?!

A kako pomaže aerodrome videli smo na primeru beogradskog Nikole Tesle koji je ustupljen Francuzima zarad trenutne finansijske koristi, onako kako ćemo uskoro koncesiono ustupiti i Kosovo, za naše dobro. Interesantno je da je Vlada koja je dozvolila krah beogradskog aerodroma, spremna da oporavi niški! Ako neko pomisli da je preuzimanje Konstantina posledica obaveze Srbije da maksimira broj putnika iz Niša i tako zaštiti interes Francuza, biće proglašen za nacionalnog izdajnika i okačen na stub srama uvek spremnog na salivaciju Dragana J. Vučićevića.

Drage moje Nišlije, ovaj je aerodrom koncipirao general Stepa Stepanović 1908. godine, a odlukom 1912. godine formalizovao Vojvoda Radomir Putnik. Ovo je naš aerodrom, a ne ovog nesretnog Vojvode. Ne dozvolimo 10. aprila da ovaj dragulj juga Srbije bude predat nadobudnom Beogradu, ma koliko Vojvoda Vučić bio ljut.

Neka istorija sudi svima nama, pa i onim niškim odbornicima koji će 10. aprila dići ruku da poklone nešto što nije njihovo. Znajući lokalni SNS, koji 8 godina funkcioniše kao povereništvo, nisam optimista. Istorija ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa, rekao je Hegel.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu