Profesor i stručnjak za statiku konstrukcija: Konstrukcija krova Železničke stanice u Novom Sadu zahteva ekspertsku analizu

Kao univerzitetski profesor iz oblasti arhitektonskog inženjerstva i kao stručnjak za statiku konstrukcija sa višedecenijskim iskustvom dužan sam da im se pridružim i da ukažem na veoma važnu činjenicu, vezanu za stabilnost konstruktivnog sistema krova nad staničnom zgradom, nastalu urušavanjem ulazne nadstrešnice, a koja je mojim kolegama promakla ili je usputno samo pomenuta.

Radi se o retko primenjenom i uspešno izgrađenom sjajnom konstruktivnom sistemu, koji se u stručnoj praksi naziva tankozidnim betonskim naborom. Kreirana je, u statičkom smislu, jednostavna konstrukcija grede sa jednim prepustom, koja prihvata i nosi opterećenja od sopstvene težine, težine krovnih i plafonskih obloga, sva propisana klimatska opterećenja i uticaje seizmičkih udara.

Siguran sam da su svojevremeno angažovani vrsni inženjeri projektanti posvetili veoma veliku pažnju oblikovanju ove konstrukcije, koja na samom kraju prepusta ima i koncentrisanu silu izazvanu ankerovanjem zatega koje nose kompletno opterećenje od masivne betonske nadstrešnice.

Stručnoj javnosti je poznato kakav uticaj na naprezanja poprečnih preseka u polju te proste grede ima negativni oslonački momenat savijanja izazvan dejstvom prepusta opterećenog značajnom gravitacionom silom. Ako se isključi ili značajno umanji uticaj tog oslonačkog momenta savijanja, na naprezanja poprečnih preseka u polju nosača, što je ovde evidentno, naprezanja se mogu značajno povećati i izazvati veoma neprijatne i neočekivne posledice.

Čini mi se da je veoma malo stručnih komentara u medijima i na društvenim mrežama posvećeno ovoj situaciji, koja svakog dana, postaje sve ozbiljnija u iščekivanju pojave neizbežnog klimatskog opterećenja od snežnih padavina i gomilanja tog snega u uvalama ovog betonskog nabora. Situacija može biti još kritičnija, ako se nanosom opalog lišća začepe odvodi kišne vode sa krova i stvori vodeno jezero na krovu, o kojoj pojavi je govorio jedan veoma dobronamerni gost na društvenim mrežama. Takvo, sabrano, opterećenje statičkog sistema može biti pogubno za celovitu krovnu konstrukciju, koja će se kompletno urušiti i ako popusti samo jedan betonski element u sistemu nabora, ako mu budu prekoračena naprezanja u ugrađenoj armaturi, sračunatoj da ponese zatezanja početnog projektovanog statičkog sistema.

To bi bila katastrofalna lančana reakcija, jer parovi susednih kosih betonskih rebara, koji čine latinično slovo „V“ gube bočnu vezu sa urušenim parom betonskih rebara, usled čega se javlja poprečno izvijanje gornje pritisnute zone vitkih poprečnih preseka rebara i njihov trenutni lom. U ovakvoj situaciji ne može biti govora o urušavanju samo jednog sektora krovne konstrukcije. Lom bi zahvatio punu površinu horizontalne krovne ravni i za sobom povukao i sve stubove sa fasadne ravni.

Siguran sam da je ekspertski tim, koji je formiran od nezavisnih inženjera konstruktora, već proveravao stabilnost sistema, jer je za takvu kratku, izdvojenu, analizu potreban uvid u projekat konstrukcije krova objekta i dopunska provera naprezanja samo jednog poprečnog preseka betonske konstrukcije.

Ovo moje skretanje pažnje sa urušene nadstrešnice i moj preventivni apel je molba da nas, široku stručnu javnost, makar i nezvaničnom informacijom, to stručno telo, koje angažovano da utvrdi relevantni uzrok havarije, ali i njegov uticaj na ostali deo konstrukcije, javno obavesti o stanju stabilnosti krovne konstrukcije, čija je nosivost svakako poremećena.

Iskazani pozitivni rezultati statičke analize bi naše opravdane strepnje, nastale na isključivo profesionalnim planu, o mogućim neočekivanim i neslućenim incidentima na planu stabilnosti ove krovne konstrukcije, bile značajno umanjene. Napominjem, da bi, pak, negativni rezultati takve analize iziskivali veoma obimnu preventivnu intervenciju na sanaciji krova stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, za šta se nema mnogo vremena, jer klimatski sat otkucava.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.