Korbet D.

Svaka poruka je na mestu, svaki udah i zarez tačno tamo gde treba da budu. Savršena projekcija za svest prosečnog birača koju treba da zaposedne. Prema glasinama koje je nemoguće novinarski proveriti, za SNS ponovo radi ista konsultatnska izraelska agencija kao i na više prošlih izbora.

Sa druge strane, nastup opozicije deluje tanko. Nije jasno šta im je glavni pravac – da li su im tačke napada ono što smatraju najgorim slikama u naprednjačkom vođenju Beograda. Ili, pak ono gde im Vučić baci rukavicu u lice, kao kad je proglasio za sledeći glavni projekat svoje vlasti gradnju metroa. Sad, znajući Vučića, uopšte nije isključeno da je odlučio da to bude projekat u trenutku dok je Đilas pričao anegdotu o naprednjaku koji je za metro mislio da je mega prodavnica.

Za razliku od luksuza koji ima Vučić da na brzinu prilagodi poruku onome što ga iziritira kod opozicije, na strani opozicije je otežavajuća okolnost što je i sama polje političke bitke. Jer, oni se bore na dva fronta – jedni protiv drugih, i to je još brutalnije na momente, nego protiv Vučića. I nema sumnje da je Đilas prepoznat kao glavni favorit, što znači i kao glavna meta pritajenih napada i saplitanja, koja mogu da mu odvuku pažnju i izazovu neodgovarajuću reakciju.

Čemu onda u takvim okolnostima Korbet D? Čemu tabloid Informer objavljuje neverovatnu priču o uhapšenom bivšem marincu, specijalno obučenom borcu, koji je navodno u Beograd doputovao radi poslova obezbeđenja za neimenovanu izraelsku kompaniju? I čemu ministar policije i šef beogradskog štaba naprednjaka Nebojša Stefanović potvrđuje to za TV Pink kao i da je kod privedenog nađen pištolj sa izbrisanim serijskim brojem.

Razlog može biti samo jedan – mora se što besmislenijim pričama obesmisliti prava priča. A prava priča je da i dalje nad ovom kampanjom lebdi senka atentata na Olivera Ivanovića. To znači da sve do 4. marta postoji mogućnost da se aktivira najgori mogući scenario po savršenu Vučićevu kampanju. A to je da recimo, bude priveden u toj istrazi neko sa severa Kosova ko može biti doveden u vezu sa vlasti u Beogradu. I to može imati takvu snagu da pokrene tanke i neuspešne aktivnosti opozicije ka tome da dignu profil u kampanji maksimalno i da uspeju da za kratko vreme okrenu javno mnjenje. Jer, nezgoda sa 21. vekom je upravo u tome – javno mnjenje može se pokrenuti brzo, vrlo brzo, samo ako je priča jaka.