"Korisne laži" o epidemiji raka i leukemije

Reč je o poslednjem, 325. amandmanu na nacrt Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji izvestioca Dejvida Mekalistera.

Uvid u originalni tekst ukazuje na korektnost prevoda, bar kada se posmatra suština. Vredi jedino zapaziti da naglasak nije na naglom porastu obolevanja i umiranja od raka, već se zabrinutost izražava zbog izveštaja o toj pojavi („concern at the reports from the Batut medical institute“). Predlagači traže da Evropska komisija „podrži dalja istraživanja ovog problema i da ispita mogućnost pružanja odgovarajuće tehničke i medicinske pomoći srpskim vlastima radi savlađivanja ove hitne situacije“.

Reklo bi se, plemenita i preko potrebna inicijativa! Jedini problem je što niti Srbijom hara rak preko očekivanja, niti je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ikada davao povoda da se tako nešto nasluti. Štaviše, iz retkih pojedinačnih izjava „Batutovih“ stručnjaka jasno je da nema govora o epidemiji bilo leukemije, bilo raka uopšte.

Malo je članova Evropskog parlamenta koji su nam naklonjeni, a čak i najdobronamerniji će lako sagledati istinu iz dokumentacije koju im pre glasanja priprema tehnička služba. Naime, sva evropska statistička poređenja zasnivaju se na podacima nacionalnih nadležnih ustanova, u našem slučaju na istinitim izveštajima Instituta „Batut“. Po njima je mesto Srbije na evropskoj lestvici obolevanja i umiranja od raka blizu neupadljive sredine.

Nevolja je što tada niko neće kriviti predsednika jedne nevladine organizacije koji detinjasto veruje da falsifikovanjem naše zvanične statistike obavlja patriotsku misiju. Neće se na tapetu naći ni „patriotski mediji“ koji već godinama uporno naturaju tezu o navodnom pomoru od raka. Bruka će biti usmerena ka Srbiji i njenim institucijama.

Ne može se reći da su vlasti u tome sasvim nedužne. Rukovodstvo Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ nikada nije izdalo saopštenje, sazvalo konferenciju za štampu ili se na drugi način ogradilo od grotesknog iskrivljavanja sopstvenih podataka. Potpuno je prepustilo ulogu portparola svoje ustanove ideološki ostrašćenim pojedincima (tačnije, jednom čoveku, dok nekolicina drugih samo prenosi njegova „otkrića“). Ni Ministarstvo zdravlje, koje je svesno stvarnog stanja, ne čini ništa na suzbijanju politički „poželjnih“ dezinformacija.

Ispostavlja se da ništa nismo naučili tokom nesrećnih devedesetih, kada se verovalo u korisne laži, našu poslovičnu lukavost i zapadni naivluk.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog