Korov koji uništava fudbal

I naravno, po ko zna koji put ove sezone, Topčiderskim brdom orilo se navijačko: „Uprava napolje“. Novost je međutim ovoga puta bio transparent duž cele južne tribine, na kome je pisalo: „Odgovornosti nema, a skreće se tema sa glavnog problema“.

Ne znam šta je za te, može se reći profesionalne navijače Partizana „glavni problem“, ali znam, i iz nedelje u nedelju ponavljam, šta je glavni problem ne samo Partizana i Zvezde već i celokupnog srpskog klupskog fudbala. Navijači verovatno ne znaju, ali bi prvi navijač Partizana u današnjoj Srbiji, nekadašnji četnički vojvoda, a sada religiozni predsednik Republike, morao da zna Isusovu izreku: „Ne sipa se novo vino u mešine stare“.

I umesto da u skladu sa tom drevnom istinom, kao prvi čovek Srbije pokrene inicijativu da se stare fudbalske mešine zamene novim, navijač Partizana sa najvećom državnom funkcijom, u jednoj izjavi za novine, kaže da mu nije jasno kakvi su to navijači kad ne dolaze na stadion da pomognu klubu kad mu je najteže? „Ja bih da mogu“ – reče predsednik države, sada kad Partizan gubi – „iz inata bio na tribinama na svakoj utakmici voljenog kluba.“

Nije bitno što „od inata nema goreg zanata“, bitno je da kod predsednika Republike ne postoji svest o potrebi promena u fudbalu u skladu sa savremenim društvenim kretanjima. Nemoguće je da u društvu u kome se sve kapitalizuje i privatizuje samo fudbalski klubovi egzistiraju po pravilima i propisima iz perioda delegatskog sistema samoupravnog socijalizma.

Premijer Srbije je više puta rekao da nema snage i nema podršku da se tranzicija tj. privatizacija sprovede i u fudbalu. Izjava predsednika Republike o stanju u Partizanu, to i dokazuje. U Partizanu i Zvezdi je dakle na delu divlja, burazerska i protivzakonita privatizacija, koja izabranim partijskim ljudima omogućava prvobitnu akumulaciju kapitala. Njihov jedini interes je da izvuku i poslednji cent iz tih nekada slavnih, a danas propalih fudbalskih klubova.

Većina, ako ne i svi ti takozvani članovi radnih grupa ili uprava u ostavci, kao i članova klupskih skupština, do te i takve pozicije u Partizanu i Zvezdi, došli su zahvaljujući vernom služenju „Službi“, kako kolokvijalnim jezikom zovemo sve te nereformisane policijske institucije još iz komunističkih vremena. To je taj ljudski korov koji guši, ne samo fudbal već i celo srpsko društvo. Jer većina vođa navijačkih grupa kojima je posao da uvek budu na jugu ili severu stadiona, zapravo su profesionalni službenici. Sigurno ste u TV prenosima te naše imitacije fudbala, primetili šta oni rade. Njih igra ne zanima, jer kad bi ih interesovala, oni ne bi bili organizovani, već slobodni navijači. Sve njihove parole i transparenti, od patriotskih i političkih do fudbalskih, nemaju drugu svrhu nego da izmanipulišu mlade, zaljubljenike u Partizan i Zvezdu.

A incidenti, tuče i opšti haos koji nekažnjeno svako malo izazivaju u fudbalu, dokazuju da oni uživaju „službeni“ imunitet. Korov se ne može očistiti kidanjem lišća, mora se iščupati iz korena. Srbija nije danas u stanju da taj korov očisti, sutra videćemo. To su dakle glavni problemi srpskog fudbala, ma šta pod pomenutim transparentom mislili „službenici“, odnosno takozvani navijači Partizana.