Predsednik SNS Tomislav Nikolić pokazao je da dobro oseća bilo javnosti kada je korupciju učinio glavnom temom svog izlaganja na konferenciji koju je njegova stranka organizovala u Beogradu krajem juna 2011. Brojne afere koje stalno potresaju javnost, između ostalog, uključuju aferu pancir, aferu vakcine, pitanje o zemljištu na kome su građeni veliki tržni centri u Beogradu, i bezbrojne „mafije“ koje se tretiraju kao slučajevi organizovanog kriminala, a u čijoj osnovi leži fenomen korupcije javnog sektora.
Problem leži u činjenici da, ako tema korupcije bude prokockana površnim tretmanom, što je sada pravilo, ona neće moći da odigra ulogu glavnog goriva promena. Dovođenje različitih stručnjaka za koje niko u Srbiji nije čuo, s jedne strane, i skupovi u kojima učestvuje Antikorupcijska agencija, koja, opet, ne poziva stručnjake koji nisu verifikovani od strane vladajućih partija, s druge strane, faktički onemogućava realno sagledavanje razmera korupcije, strukture tog problema po dubini javnih službi, i formulisanje principa delovanja protiv nje.
Ipak, treba biti realističan: u Srbiji se niko na vlasti ozbiljno ne bavi borbom protiv korupcije, pa to neće činiti ni Tomislav Nikolić. Jer, da je suprotno, on bi već sada, jasno, objavio koje su to konkretne korupcijske mere koje će preduzeti, a da to nisu donošenje novih zakona i „nulta tolerancija“. Ako je tolerancija „nulta“, a protiv korupcije se borimo zakonima, korupcija će ostati dominantna motivacija većine ljudi sa značajnim javnim ovlašćenjima, i samo će rasti u obimu zloupotreba.
Političke stranke se ne mogu boriti protiv korupcije. One moraju staviti u drugi plan svoje partijske programe i interese, i na čelo antikorupcijske politike postaviti struku; ta struka nije pravna, jer njeno delovanje prema korupciji do sada je pokazalo svoje rezultate.
Reč je o uvođenju, konačno, etike i moralnih standarda u javnu službu, i o promeni retorike u medijima od one koja se stalno poziva na nekakve zakone i paragrafe (u kojima i leži koren korupcije, jer su ili mrtvo slovo, ili aktivni izvor zloupotreba i obračuna sa neistomišljenicima), ka retorici zasnovanoj na moralu.
Srpsko društvo je moralno propalo, i to je razlog za njegovu dubinsku korumpiranost. Nije odgovoran zakon što lekari, čija motivacija treba da bude da pomažu ljudima, traže novac za svoje usluge i kada rade u državnoj službi; nije zakon kriv što se na visoke državne položaje postavljaju prijatelji i kumovi bez ikakvih formalnih kvalifikacija za ta mesta; nije kriv nedostatak zakona što se ne vodi računa o dobrobiti i dobrom upravljanju javnim institucijama, pa i velikim javnim preduzećima, sve dok ona ne dožive slom, kao što je to slučaj sa Galenikom leta 2011.
U Antikorupcijskoj agenciji ne postoji tim za etiku, a etičke pravilnike i preporuke za njihovu primenu sastavljaju ljudi koji nisu etičari. U Ministarstvu pravde se uopšte ne govori o institucionalizovanju etičkih standarda za kontrolu korupcije, kao da niko za to nije ni čuo. Na konferenciji SNS nije bilo etičara, samo partijski kadrovi i živopisni predstavnici raznih „transperensija“.
Korupcija jeste, kao što Tomislav Nikolić kaže, „rak koji razjeda ovo društvo“. Međutim, ovo društvo je već razjedeno, i sada se postavlja pitanje kako počistiti taj institucionalni i moralni nered i iz početka, sveže, započeti sa osnivanjem neke nove kolonije stvarnog života i izgradnjom jednog novog društva. Bez toga, Srbija će ostati na začelju Evrope sa svojim japijima na vlasti, svojim Kosovom, svojom prašinom i propalom infrastrukturom, svojim Galenikama, naplatnim rampama, večitim rekonstrukcijama lošeg asfalta i životom koji nije dostojan Evropljanina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
