Korupcija u Srbiji je društvena norma i pravilo igre

Od 180 rangiranih država, Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za tri mesta, zadržavši istu vrednost indeksa kao prošle godine, koja iznosi 36. Od svih postjugoslovenskih republika, Srbija (36) i Bosna i Hercegovina (35) su ostvarile najlošije rezultate, a Crna Gora (46) i Severna Makedonija (42) beleže antikorupcijski napredak.

Slovenija (56) i Hrvatska (50) već deceniju ostvaruju rezultate koje ih svrstavaju u države u kojima korupcija nije kočnica za nesmetan ekonomski i društveni razvoj.

Vrednost indeksa percepcije korupcije Srbije za 2023. godinu ilustruje kulturu korupcije, kulturu izborne krađe i kulturu bezakonja.

Već šest godina u Srbiji nije usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, kao ključni nacionalni antikorupcijski dokument.

Predizborna korupcija oličena u kupoprodaji glasova u kol- centru SNS i postizborna korupcija (trgovina odborničkim mandatima u Ljigu i potencijalna trgovina odborničkim mandatima u Beogradu) oslikavaju privatizovanje nezavisnih institucija i pravosudnih instanci. Iako Agenciji za sprečavanje korupcije nije prijavljen pomenuti centar, ona nije našla za shodno da reaguje zbog tog propusta.

Uprkos očiglednoj funkcionerskoj kampanji članova SNS, Agencija je mlako odreagovala na ovu praksu i samo simbolično je upozorila Gorana Vesića i Aleksandra Martinovića. Korupcija samih antikorupcijskih organa je Marijanski rov ispod koga nema dalje.

Ilustrativni primeri raširenosti korupcije koji su uticali na najnovije vrednosti indeksa percepcije korupcije ponajviše se ogledaju u infrastrukturnim projektima.

Ponosno najavljivano čedo ovog režima, EXPO 2027 je infrastrukturni projekat sa visokim koruptivnim rizicima. EXPO će građane Srbije prema dosadašnjim kalkulacijama (koje mogu da budu znatno više) da košta oko 15 milijardi evra, a duplo manji su bili troškovi istog projekta u drugim državama. Zabrinjavajući je podatak da gradnja jednog kilometra autoputa u Srbiji iznosi 14 miliona evra, a u Australiji 2 miliona evra.

Enormne razlike u ceni se stručno zovu korupcija, a kolokvijalno ugrađivanje.

Visok indeks percepcije korupcije je odraz nepostojanja vladavine prava u Republici Srbiji.

Umesto na vladavini prava, sistem se u Srbiji zasniva na tzv. neformalnim institucijama, poput korupcije, klijentelizma, familijarizma, patronata.

Najopasnija od svih neformalnih institucija je korupcija budući da ona podriva princip jednakosti pred zakonom, stvara društvene pukotine, obesmišljava slobodno tržište i podstiče socijalnu nejednakost.

Korupcija dovodi do negativne selekcije i atmosfere u kojoj nije važno šta znaš i koliko vrediš, već koga znaš.

Usled toga, umesto mehanizama slobodne ruke tržišta, unosni poslovi se dodeljuju onima koji drže za ruku političku elitu.

Posledica svega je gubitak poverenja građana u državu i njene institucije.

Institucije su u Srbiji potpuno privatizovane, što je rezultat odsustva pravne i antikorupcijske svesti kao i partijskog otimanja države.

Srpska politička elita, sklona koruptivnim praksama, nameće svoje materijalne privatne interese kao javne interese.

Javni interes je ništa drugo do izmanipulisani privatni interes donosilaca odluka naprednjačke elite i ljudi usko povezanih sa njima.
Korupcija je u Srbiji društvena norma i pravilo igre, a trebalo bi da bude društveni incident.

Da bi se ona smanjila, potrebna je sveža politička krv koja će da demontira postojeći sistem i da uspostavi novi, u kom neće biti zaštićenih od krivičnog gonjenja za korupciju.

Autorka je potpredsednica stranke Srbija centar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.