Korupcija u zdravstvu

Korupcije ima svuda, ali je najizraženija u društvima u kojima su odnosi neuređeni, u kojima je poremećen sistem vrednosti i morala, gde se stvari ne nazivaju pravim imenom. U društvima koja su siromašna, gde se rečima uspeh i kontroverza zaklanja kriminal, lopovluk i otimačina. Gde je ideal brzo stečeni novac, a ne vrednoća, znanje i sposobnost koji omogućavaju pristojan i pošten život.

Lekari su deo ovog društva i dele zajedničku sudbinu sa svima. Nisu ni gori ni bolji od drugih. Odgovorno tvrdim da ogromna većina lekara pošteno i savesno obavlja svoj posao bez obzira na sve teškoće na koje nailazi. Lekari su godinama čuvari socijalnog mira u ovoj zemlji. I sistem nekako funkcioniše zahvaljujući njima a ne kvalitetu sistema.

Ali povremeni bombastični naslovi koji teško optužuju lekare, problem korupcije u zdravstvu neće rešiti. To je samo vrh ledenog brega. Natpisi o uzimanju stotinak evra, što je apsolutno za svaku osudu, jeste ono što građani vide i na šta opravdano reaguju a mediji prenose. Ti lekari se hapse, osuđuju i stavljaju na stub srama. Njih čeka i krivična odgovornost a i mogućnost gubitka licence. Ali ono što se dešava na višim nivoima od zdravstvenih ustanova pa sve do republičkog vrha, gde se vrše velike nabavke opreme, lekova, materijala, velike investicije i sl., to uglavnom ostaje nepoznato i nedodirljivo. Korupcija se onda svodi samo na lekare koji rade, kao i što se sva nezadovoljstva zbog ovakvog sistema svaljuju opet na lekare koje pacijenti vide a ne na one koji taj sistem kreiraju. A sistem je takav da pogoduje i razvoju korupcije.

Problem korupcije nažalost ne rešavaju novinski naslovi, ali ugled profesije ruše! Ne rešava ga ni kaznena politika sama za sebe. Taj problem je sistemski. Sistem u kome se rad ne vrednuje, u kome je plata lekara specijaliste jedva preko 600 evra, u kome se plaća prisustvo na poslu a ne rad, u kome stalno nešto nedostaje i u kome se vrše stalne reforme a slabo se šta popravlja. Sistem koji je preopterećen, gde lekari postaju administrativni službenici, gde su čekaonice uvek prepune, gde se liste čekanja mere mesecima, jeste sistem u kome će, nažalost, biti korupcije.

Ali problem ne treba gledati samo iz ugla posledica, već i uzroka. Lekarska profesija je profesija od posebnog društvenog značaja. A i zdravstvo uopšte. To bi administracija ove zemlje morala da shvati. Ako je to tako, a jeste tako, onda tu profesiju treba i vrednovati na poseban način. Da bi se to moglo, mora se urediti sistem i zdravstvene zaštite i, posebno, sistem zdravstvenog osiguranja. U siromašnoj zemlji kao što je naša, sa izdvajanjima za zdravstvo koja ne prelaze 260 evra po glavi stanovnika godišnje, mora se jasno definisati šta se za toliko novca može dobiti. Mora se definisati osnovni paket zdravstvenih usluga, na koji, sa obaveznim izdvajanjem i budžetski dodavanjem, imaju pravo svi građani. To politički sigurno nije popularno uraditi. Niko ne želi da bude taj koji će reći da je „car go“. Ali to tako jeste! Kada se to bude definisalo, kada sve preko obaveznog paketa bude imalo svoju cenu, koja će se plaćati putem dopunskih osiguranja u stepenu koji korisnik sam izabere ili putem direktnog plaćanja ako proceni da je to za njega bolje, kada se privatni sektor bude integrisao u zdravstveni sistem, onda će mogućnost za korupciju biti svedena na minimum. Kada lekar bude dobro plaćen i kada to ne bude nikakva tajna, jer on radi posao od posebnog društvenog značaja, od njega će moći sa punim pravom i da se zahteva.

U suprotnom, ne da se korupcija neće suzbiti, nego polako ali sigurno, pogotovu sa otvaranjem prema Evropskoj uniji, doći ćemo u situaciju da lekari specijalisti odlaze, a mi kao zemlja teško da ćemo biti poželjna destinacija, čak i za lekare iz nerazvijenih afričkih i azijskih zemalja.

Autor je predsednik sindikata lekara i farmaceuta Srbije