Korupciji nema kraja

I to je sve malo ovoj vlasti, pa je otišla korak dalje – za izgradnju zdravstvenih ustanova zadužila je Ministarstvo odbrane. Tri kovid bolnice: u Kruševcu, Batajnici i Novom Sadu, uz svu prateću infrastrukturu, izgradilo je ministarstvo zaduženo za vojsku, a sada gradi i fabriku za proizvodnju Sinofarm vakcina u Zemunu, zajedno sa partnerima iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Koliko sve to košta verovatno nikada nećemo saznati. A možda je to i razlog zašto Ministarstvo zdravlja ili bar građevinarstva i infrastrukture ne gradi zdravstvene ustanove, nego baš vojska. Ne znamo ni kako je sve navedene poslove dobila baš firma „Termomont“.

Odgovor je jednostavan – može im se. Kao što i mi u Danasu možemo o tome da pišemo, kao što KRIK, BIRN, CINS i ostali istraživački portali i novinari godinama mogu da otkrivaju korupciju, ova vlast zna da na nju to ni najmanje neće uticati. Nedavni izbori su upravo to potvrdili, a i najvećim optimistima je postalo jasno da uprkos kojekakvim mahinacijama za vreme glasanja, ucenama i sličnim stvarima kojima se služe, to nije bilo presudno za rezultate.

Činjenica je da većinski deo naroda koji glasa voli Aleksandra Vučića i veruje mu. U njega gleda kroz ružičaste naočare, o njemu kao spasiocu i heroju čita u šarenoj štampi, i nema gde da čuje šta se i kako zaista radi po Srbiji.

I dokle god je tako, ova vlast, odnosno jedan čovek koji o svemu odlučuje, moći će da radi šta god hoće. Nema ko da ga kontroliše, jer on kontroliše sve. Najtužnije je što život prolazi, a građani Srbije ne žive već preživljavaju.

Moje dete je rođeno pod ovom vlašću, u septembru kreće u prvi razred pod ovom vlašću, a po svemu sudeći i osnovnu školu će završiti pod aktuelnim režimom. Kada se rodio pre šest godina, predviđala sam mu svetlu budućnost u nekoj boljoj Srbiji.

Sada, i kao urođeni optimista, ne znam šta da mislim. Mogu samo da pišem i da nastavim da nabrajam nepočinstva ove vlasti s početka teksta. Posledica po njene predstavnike neće biti. Bar ne u skorije vreme.