Prvog novembra ove godine usled samourušavanja nadstrešnice glavne Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je četrnaest a teško ranjeno troje ljudi od kojih je jedna ženska osoba nakon šesnaest dana umrla u bolnici.
Posle nesreće predsednik republike Aleksandar Vučić zatražio je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti: političke – prema onima koji su u Vladi bili odgovorni za rekonstrukciju stanice; krivične – prema onima koji su bili odgovorni za izvođenje rekonstrukcionih radova. Vlastitu odgovornost nije pomenuo, iako bez njegove političke volje niko ne bi mogao biti ni u vladama ni u prilici da upravlja rekonstrukcionim radovima. Zato je odgovoran i za oklevanje u utvrđivanju političke i krivične odgovornosti, koje je najavio.
Za otpočinjanje političke odgovornosti nije potrebno nikakvo vreme, jer se zna ko upravlja nadležnim organima grada Novog Sada, Vladom autonomne pokrajine Vojvodine, Vladom Republike Srbije a i preduzećem ,,Infrastruktura železnice Srbije“.
Do sada je ostavku dao jedino Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Republičkoj Vladi, negirajući krivičnu i svaku drugu odgovornost za samourušavanje nadstrešnice. Postoje nagoveštaji da će ostavku dati i resorni ministar u ranijem sastavu iste vlade.
Građani traže ostavke i od predsednika republičke vlade koji je ranije bio gradonačelnik Novog Sada, kao i od sadašnjeg gradonačelnika Novog Sada. Naravno, ostavke su moguće i od drugih nosilaca javnih funkcija ukoliko su na bilo koji način doprineli kobnom događaju. Ako one izostanu, do prestanka mandata može doći i njihovim prevremenim razrešenjem.
Kad je reč o krivičnoj odgovornosti dominiraju dva problema: uzroci pada nadstrešnice i korupcijski razlozi zbog kojih ti uzroci nisu utvrđeni. Njihova simbioza iziskivala je da krivični postupak od samog početka vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, jer to zahteva član 13. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu, ali do toga nije došlo, iako je kasnije preuzimanje predmeta moguće.
Na to je ukazala i osvedočeno dostojna javna tužiteljica Jasmina Paunović, napominjući da specijalno tužilaštvo jedino može uključiti u postupak svedoka saradnika ,,koji zna kako stvari deluju iznutra i koji bi pristao na saradnju sa tužilaštvom u zamenu za odustajanje od krivičnog gonjenja ili za manju kaznu“ – na korupcijske razloge samourušavanja nadstrešnice ukazuju i činjenice: da nije bilo tendera za izbor izvođača i kontrolora radova; da su istim izvođačima i kontrolorima, opet bez tendera, povereni i poslovi izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu; da je građevinska dozvola data za celu zgradu železničke stanice uključujući i njenu nadstrešnicu; da upotrebna dozvola za zgradu stanice nije izdata iako je svečanost njenog otvaranja već održana; da su radovi na nadstrešnici obavljeni, ali da se nisu odnosili na neophodno ojačanje armature, stubova, zatega, krova i sve drugo što je bitno, već jedino na ,,šminku spoljnjeg izgleda“ što upućuju i na uštede radi korumptivnih ciljeva; da je u rekonstrukciji stanice izostao projektantski nadzor, ali ne i podešavanja cena radova; da licenca glavnog projektanta nije odgovarajuća; da se još uvek ne zna da li su kontrolori radova imali licencu.
O tome su javno govorili: Zoran Đajić, inženjer geologije, Slobodan Maldini, arhitekta i Ivan Ignjatović, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. NJihove primedbe su ignorisane, iako na indikatore korupcije ukazuje čak i predsednik Vučić navodeći da i u njegovoj stranci ima milionera ,,kojima je dosad mnogo dato (…) a ipak rade iza leđa jer im ne daš baš sve što požele“. A da je takvih bilo u ovom slučaju svedoči i okolnost da je vrednost ukupnih radova na rekonstrukciji stanice u Novom Sadu iznosila 65 miliona evra.
Glavni izvođač radova na sanaciji pomenute železničke stanice je konzorcijum kineskih kompanija CRIC-CCCC, koji je za glavnog podizvođača angažovao našu firmu ,,Starting“.
Zna se i da su podizvođačke radove izvodile naše firme: ,,Fero mont“, ,,Čelik doo“, ,,Antikor“, ,,Deko-tim“ i ,,Izomont“ a oni to ne bi mogli biti bez saglasnosti resornog ministarstva nadležnog za građevinarstvo, za koje, u građansko-pravnom smislu, odgovara država.
Odštetna odgovornost omogućuje primenu odredaba Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na: naknadu štete od opasne stvari ili opasne delatnosti (član 73-74); naknadu materijalne štete u obliku novčane rente za bliske srodnike koja se dosuđuje doživotno ili za određeno vreme (član 188); potpunu naknadu materijalne štete potrebne da se materijalna situacija bliskih lica dovede u stanje kakvo bi bilo da šteta nije naneta (član 190); naknadu materijalne štete u slučaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja (član 193-197); naknadu nematerijalne štete za fizičke bolove, duševne bolove, strah i naruženost (član 200); novčanu naknadu u slučaju smrti ili telesnog invaliditeta bliskog lica (čl. 200-204).
U ovoj prilici relevantne su i odredbe o solidarnoj odgovornosti izvršilaca štetne radnje, podstrekača i pomagača (čl. 206-209). Pošto svaki solidarni dužnik odgovara za celu obavezu, tužbom se može zahtevati ispunjenje čitave obaveze od bilo kog solidarnog dužnika, a kad jedan od njih ispuni obavezu ona prestaje prema svima, s tim što isplatilac može tražiti od svakog od ostalih štetnika ono što je platio za njega (čl. 206-208).
Pošto građani na protestima povodom samourušavanja nadstrešnice već uzvikuju ,,Korupcija ubija“ treba ih podsticati u nastojanju da korupcijski interesi nosilaca vlasti budu suzbijeni interesima struke u državnim organima, kako bi oživela Ustavom predviđena vladavina prava.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.