„Kosmetski čvor“ se ne može razvezati zamajavanjem: Lični stav Zorana Ivoševića

Ohridskim sporazumom iz 2023. Srbija je pristala: da sa protektoratom uspostavi dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava zasnovanih na Povelji Ujedinjenih nacija; da prizna dokumenta, nacionalne simbole, pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate protektorata; da sporove sa protektoratom rešava isključivo mirnim sredstvima, uzdržavajući se od pretnji i upotrebe sile; da se neće protiviti članstvu protektorata u bilo koju međunarodnu organizaciju; da neće blokirati napredak protektorata na njegovom putu ka Evropskoj uniji; da će nastaviti proces dijaloga sa protektoratom koji treba da dovede do sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji međusobnih odnosa.

Pošto je ove obaveze Srbije preuzeo Aleksandar Vučić, kao njen predstavnik u pregovorima sa zastupnicima protektorata i moderatorima Evropske unije, njegova nedavna izjava da će se „svim srcem boriti da sačuva zemlju (…), Kosovo i Metohiju i njen narod u njoj“, predstavlja predizborno zamajavanje građana Srbije.

Izgleda, međutim, da bi moglo doći i do zamajavanja evroatlantskih moderatora koji od Srbije očekuju priznanje nezavisnosti samoproklamovanog Kosova*.

Pošto je olako prihvatio zahteve koji odgovaraju njihovim očekivanjima i pošto je opozvao već uspostavljene nadležnosti Srba u protektoratu, mnogi smatraju da je Vučić postao – pouzdani partner moderatora.

Ali, oružana akcija Srba u Banjskoj izazvala je sumnju moderatora u pouzdanost partnerstva. Nju podstiče i nedavna izjava ministra unutrašnjih poslova Miloša Vučevića da se Vučićeva politika zalaže da „Srbi budu gazde u svojoj kući a ne sluge u tuđoj“, jer gazdama ne priliči da tuđa kuća nalaže šta valja činiti u njihovoj kući.

U ovo se uklapa i Vučićeva predizborna poruka koja glasi: „Mogu da Vam obećam da se neću boriti da sačuvam sebe, ali ću se boriti svim srcem da sačuvam zemlju ma koliko da su (pritisci evroatlantske velike petorke ) silni i jaki.

Čuvaću i Kosovo i Metohiju i naš narod na Kosovu i Metohiji.“ Jer ako bude takav, biće ugrožen i stav „velike petorke“ da će se normalizacija stanja na Kosmetu postići priznanjem kosovske nezavisnosti od strane Srbije.

„Kosmetski čvor“ se ne može razvezati zamajavanjem. Njegova delikatnost i složenost zahteva iznalaženje – pouzdanog pravnog puta. Surogat država kosmetskih Albanaca doprla je do protektorata, sa kojim je Srbija zaključila i Briselski sporazum. Srbija je ispunila sve ovim sporazumom preuzete obaveze.

Druga strana nije ispunila jedinu – formiranje Zajednice srpskih opština.

Pošto je od zaključenja Sporazuma prošlo više od deset godina, Srbija ga, po odredbama čl. 60, 62 i 70. Bečke konvencije o ugovornom pravu, može raskinuti, čime se oslobađa svih ugovornih obaveza.

Ako to učini, stanje na Kosmetu se vraća u vreme pre njegovog zaključenja, a što bi i evroatlantski mentori morali da uvaže. A onda bi razvezivanje „kosmetskog čvora“ moralo početi ispočetka. Ali, pod mentorstvom Ujedinjenih nacija, pošto evroatlantsko mentorstvo nije bilo uspešno.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.