Kosovo i bojkot

Bojkotaši to ni ne kriju. Ponavljaju da ne žele da daju legitimitet za budući sporazum sa Prištinom. „Kosovo je teritorija Srbije i narednu vlast narednu vlast neće obavezivati nijedna odluka koju eventualno bude donela nelegitimna Skupština“, rekao je Dragan Đilas.

Dakle cilj bojkota nije „rušenje Vučića“, „promena sistema“ niti „pošteni izborni uslovi“. Da se ide na bojkot odlučeno je ranije, onda kada je postalo izvesno da će do „normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“ doći ove ili sledeće godine. Oni koji zagovaraju „bojkot“ jasno ovim stavom poručuju da su, kada je u pitanju Kosovo, za sadašnji status kvo, odnosno za „zamrznuti konflikt“.

Svi koji su za neki dogovor, a protiv nastavka ovakvog stanja, jasno su rekli zašto je rešenje kosovskog problema trenutno najvažniji državni interes Srbije. Predstavnici vlasti ponavljaju mantre o „kompromisnom“ rešenju, „razgraničenju“ (doduše sve ređe), ali povremeno i nespornu činjenicu da bez normalizacije odnosa sa Prištinom nema ništa od napretka ka EU. Oni iz opozicije koji su za rešenje ovog problema, uglavnom se drže ove činjenice koja normalizaciju odnosa sa Prištinom vezuje za evropski napredak Srbije.

Jedino oni koji su „za zamrznuti konflikt“ nikada nisu jasno objasnili zašto je to u interesu naše države. Veoma su glasni su protiv bilo kakvog rešenja, skupljaju potpise za razne peticije, sve koji misle da ovaj problem treba da se reši proglašavaju izdajnicima.

Ali nikada nisu objasnili zašto je sadašnje stanje u kome je za 20 godina Kosovo od punog međunarodnog protektorata, stiglo do priznanja više od polovine zemalja sveta – dobro za Srbiju i njene građane.

Možda je odgovor u činjenici da, ako to nije naš interes, „zamrznuti konflikt“ jeste interes nekoga van Srbije.

Oni koji su za rešenje kosovskog problema, jasno su se izjasnili protiv ideje bojkota koji zagovara deo opozicije. I Vašington, i Brisel, Pariz, Berlin…

A šta misli Moskva o bojkotu? Nažalost ne znamo, jer mediji koji su ovih dana imali prilike da razgovaraju ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu takvo pitanje mu nisu postavili.

Ali znamo šta u Moskvi misle o rešenju. Da će podržati svako rešenje koje dogovore Beograd i Priština „ako je ono u skladu sa međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 i unutrašnjim zakonodavstvom“. Dakle, podržaće da rešenja i dalje ne bude. Jer sve to imamo još od 1999. godine.

Zato nije slučajno što je i stav o Kosovu glavnih bojkotaša, Saveza za Srbiji, nastao po sistemu copy-paste.

„Zalaganje za postizanje pravednog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, kroz dijalog sa kosovskim Albancima, a uz puno poštovanje Ustava Republike Srbije, Rezolucije SB UN 1244 i međunarodnog prava, a protiveći se bilo kom aktu koji bi za posledicu imao afirmaciju međunarodnog subjektiviteta, uključujući i članstvo u UN, tzv. „države Kosovo“.“ (peta od 30 tačaka Saveza za Srbiju).

Autor je urednik portala „Naši u svetu“, bivši funkcioner LDP-a