Kosovo i Metohija ili Kosovo*

Predsednik Republike obećava da, dok je on u mandatu, Srbija neće priznati nezavisnost Kosova*, jer to nalaže Ustav Srbije a dok je tako moguća je i reintegracija.

Reintegraciju Kosmeta u ustavnopravni poredak Srbije želi značajna većina građana Srbije, kojoj i sam pripadam, ali se, nažalost, još uvek ne zna šta jeste poredak u koji bi Kosmet trebalo da bude reintegrisan.

Preambula Ustava proklamuje suštinsku autonomiju u okviru suverene države Srbije, što predviđa i član 182 stav 2 Ustava, nalažući da se njeno značenje bliže uredi posebnim zakonom koji se donosi u postupku za donošenje ustava. Pošto taj zakon nije donet, iako je prošlo skoro šesnaest godina od donošenja Ustava, Pokret za odbranu Kosova trebalo je da insistira na njegovom donošenju, a to nije učinio.

Rezolucija Saveta bezbednosti OUN, u tački 9, predviđa da građani Kosova treba da uživaju značajnu autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije (čiji pravni sledbenik je Srbija) da bi se obezbedili uslovi za njihov miran i normalan život.

Pošto ustavnopravnih normi o njoj još uvek nema, u njihovom oblikovanju valja imati u vidu da je jezički pojam autonomije proizašao iz grčkih reči „autos“ (sam) i „nomos“ (zakon) koje u zbiru navode na iskaz – biti sam sabi zakonodavac. Stoga bi se moglo zaključiti da suštinska autonomija mora imati vlastitu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, ali samo u ustavnom okviru, dok bi u nadležnosti države ostale: odbrana, bezbednost, granice, međunarodni odnosi, monetarni sistem, promet ljudi, robe i kapitala.

Kosmetski Albanci su 2008. godine proglasili surogatdržavu Kosovo* na teritoriji srpske Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Međunarodni sud pravde je 2010. godine konstatovao da deklaracija o nezavisnosti Kosova* ne predstavlja kršenje međunarodnog prava zato što njen donosilac nije međunarodno pravni subjekt.

Samoproklamovana surogatdržava i njeni mentori su ovako sročenu konstataciju tumačili kao da je otcepljenje Kosova u skladu sa međunarodnim javnim pravom, izbegavajući pravi razlog zbog kojeg je takva odluka doneta. Bilo je i onih koji su volšeban stav pomenutog suda proglasili – međunarodnim presedanom. Rusija osporava otcepljenje Kosova* od Srbije, jer je usledilo pre presedana, a podržava otcepljenja Krima, Hersona, Zaporožja, Donjecka i Luganska od Ukrajine, jer su usledila posle usvajanja presedana, sa kojim se inače ne slaže.

Iz rečenog proizlazi da je ovde reč o pravnom problemu, kojeg kolumnista Jakšić srozava na političku ravan, rugajući se onima koji se zalažu za reintegraciju Kosova* u ustavnopravni poredak Srbije da trabunjaju kao analfabeta, samo zato što kosmetski Albanci neće da žive u Srbiji!

Neće ni Katalonci u Španiji, ni Irci u Velikoj Britaniji, ni Kurdi u Turskoj i Siriji, ni Francuzi u Kanadi, pa se jednostrano ne otcepljuju.
Samoproklamovano Kosovo* je – protektorat, pa nema pun kapacitet državnosti (zato se i piše sa zvezdicom), za razliku od Srbije, koja ga kao autentična država učlanjena u OUN ima. Zato njoj međusobno priznanje nije potrebno, a ni predviđeno sveoubuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa sa protektoratom.

Predsednik Vučić najavljuje da neće priznati nezavisnost Kosova* niti prihvatiti njegovo članstvo u OUN. Ali, to pre svih treba da kaže Vlada koja, po članu 123 tačka 1 Ustava, utvrđuje i vodi politiku zemlje. Ona je duže od šest meseci u tehničkom mandatu a i dok je bila u punom, politiku zemlje je utvrđivao i vodio šef države, na zadovoljstvo predsednice Vlade (i mandatarke nove), koja ga je nazivala mentorom i šefom. A on će je, po svoj prilici, „nagraditi“ tako što će joj prepustiti uvođenje sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Pošto predsednik Republike insistira na doslednoj primeni međunarodnog javnog prava, ostaje nejasno zašto Srbija, koju on predstavlja, nije raskinula Prvi briselski sporazum iz 2013. godine zbog neizvršene obaveze Kosova* da formira Zajednicu srpskih opština, kad tu mogućnost predviđa član 60 Bečke konvencije o ugovornom pravu. Time bi se i stanje u južnoj srpskoj pokrajini vratilo u vreme pre zaključenje tog sporazuma.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.