Kovid nacionalisti oko Stefana Nemanje

Politički aktivisti koji pripremaju i pozivaju na ova okupljanja zloupotrebljavaju potrebu za socijalizacijom, koja je već više od godinu dana nezadovoljena usled mera ograničavanja slobode kretanja i okupljanja radi zaštite javnog zdravlja, a time i ličnog zdravlja. Ovi „plesovi smrti“ odvijaju se pod parolama protiv migranata i Zapada, te „odbrane Kosova“ i „srpstva“.

Ljudima koji razborito razmišljaju ove scene predstavljaju ne samo pretnju po zdravlje, već i direktno vređanje medicinskih radnika koji svakodnevno izlažu svoj život spasavajući druge ljude od bolesti i smrti.

Međutim, razborito razmišljanje, razum, ne može se uzeti zdravo za gotovo kod svih ljudi i u svim situacijama, štaviše ono zahteva stalan napor. Uzmimo za primer nauku, to je sistem koji ispravlja naše prirodne težnje i greške u zaključivanju na osnovu opažanja, pomaže nam da razborito razmišljamo.

Očigledan primer toga je da bi prostim opažanjem zaključili da je tačna tvrdnja kovid nacionalista da je Zemlja ravna ploča, ali nauka nam objašnjava da je lopta i daje nam dokaze za takvu tvrdnju. Ovaj zaključak zahteva napor apstraktnog mišljenja, za razliku od bukvalnog, kao i poverenje u nauku.

Pored toga što razumsko zaključivanje zahteva napor da idemo protiv čulnog, postoji još jedan problem, naime ljudsko biće ima tendenciju da odbija one činjenice koje su u suprotnosti sa već usvojenim stavovima, uverenjima.

Stručnjaci sa Univerziteta Stanford su još tokom sedamdesetih godina prošlog veka dokazali da ljudi, čak iako su suočeni sa nepobitnim činjenicama koje osporavaju njihove stavove, uverenja, imaju težnju da odbiju te činjenice i da ne menjaju već zauzete stavove. Drugim rečima, ljudi imaju tendenciju da prihvataju one informacije koje potvrđuju njihove usvojene stavove, kao i da odbijaju one koje ih osporavaju. Psiholozi ovu pojavu objašnjavaju na različite načine.

Prema kognitivnoj teoriji inteligencija kod ljudi nije se razvila zarad rešavanja apstraktnih problema, već zarad rešavanja problema koji nastaju usled saradnje unutar grupe, odnosno odbijanje novih činjenica je posledica izbegavanja mogućnosti da nas drugi članovi naše grupe „prevare“.

Egzistencijalni psiholozi ističu strah od smrti kao jedan od osnovnih faktora koji utiču na naše rasuđivanje, te se osporavanje naših stavova može doživeti kao napad na sistem stavova, smisla i vrednosti, kojim upravljamo strahom od smrti, a ko ima manje samopoštovanja, osetljiviji je na ova osporavanja i netolerantniji prema drugačijem mišljenju.

Problem je još izraženiji ako imamo u vidu da je poverenja između ljudi nužno za funkcionisanje zajednice, a i zahtevnije što su odnosi apstraktniji, tj. jedna je stvar imati poverenja u lekara koji nam popravlja bolestan zub, a druga u lekara koji nam daje vakcinu da bi nas zaštitio od mogućnosti da budemo bolesni.

U politici je ovaj problem najočigledniji jer imati poverenja u raspored polazaka i dolazaka vozova, bez obzira što ne znamo koja je politika preduzeća koje upravlja železnicom, nije isto što i imati poverenje u državne mere kojima se ograničava sloboda kretanja zarad zaštite javnog zdravlja.

U društvu, poput srpskog, u kom su teorija zavere, nepoverenje prema drugima i nemenjanje mišljenja u korenu dominantnog sistema smisla i vrednosti, neminovno postoji i izražen problem sa antivakserima, odnosno kovid nacionalistima.

Antivakserski pokret se oslanja na već uvrežene stavove o zaverama protiv Srba, koje su stvarane i propagirane od strane države za vreme raspada Jugoslavije, kao sredstva nacionalističke politike Miloševića i Šešelja. Antivakserima, kovid nacionalistima, nebitno je da li su zaverenici Kominterna i Vatikan ili farmaceutska mafija i Bil Gejts, a pretnja Hrvati, Albanci ili migranti, stav o postojanju zavere neće se promeniti, već će se samo prilagoditi.

Drugim rečima narativ o globalističkoj zaveri vakcinaša se oslanja na dugoprisutan narativ o zaveri protiv Srba. Kovid nacionalisti će lako odbaciti svaku činjenicu koja podriva njihov sistem smisla i vrednosti i slepo će se držati isključivo onih koje im odgovaraju, koje podržavaju već uvrežene stavove koji su građeni ne od 2020. godine, već više od trideset godina, o opštoj zaveri protiv Srba kako bi ove sprečili ove da opstanu, da stvore svoj „srpski svet“ iliti „Veliku Srbiju“, a koja ih sada nagoni da se vakcinišu u cilju „uništenja“ Srba.

Kampanja vakcinisanja je i kampanja za razborito mišljenje, otvorenost prema činjenicama koje ne potvrđuju naše prethodne stavove i odgovorno ponašanje.

Kampanja vakcinisanja je suštinski u suprotnosti sa sistemom vrednosti i smisla zasnovanog na superiornosti i obespravljenosti Srba, njihovoj „genetskoj“ posebnosti u odnosu na druge, drugim rečima sa nerazboritim nacionalističkim pogledom na svet.

U kontekstu rušenja stavova koji su u korenu odbijanja vakcinisanja, vrlo je korisno što su državni organi omogućili i „drugima“ da se vakcinišu u Srbiji. Ipak, biće vrlo zanimljivo videti koji će biti krajnji domet kampanje dobrovoljnog vakcinisanja, ne samo u Srbiji, već i na globalnom planu. U slučaju naše zemlje, sigurno je da za dalji nastavak vakcinacije stanovništva neće biti dovoljno da se najviši državni rukovodioci vakcinišu, kao ni opozicioni lideri.

Verovatno neće biti dovoljno sve i da se Putin revakciniše u Srbiji, a Si Đinping da lično vakciniše Nestorovića nasred Terazija. Kovid nacionalisti će očas odbaciti te činjenice i, potežući za trampovskim „alternativnim činjenicama“, tj. lažima, proglasiti svu trojicu za izdajnike i plaćenike farmaceutske mafije. Biće neophodno da se uvedu mere, kao u Izraelu, kojima će se vršiti pozitivna diskriminacija osoba koje su vakcinisane, ako ne i obavezna vakcinacija.

U tome neće biti ničeg novog, i do sada je za put u neku od afričkih zemalja bila obavezna vakcina protiv žute groznice, novina je samo u tome što nas je 2020. godine priroda podsetila da smo svi potekli iz Afrike.