Moj Grad je kažnjen i zaobiđen. Zaobilazi ga sve osim obilaznice, koje nema, dok teški kamioni tresu tlo prolazeći pored škola.
U eri izgradnje puteva, zaobilaze ga i koridori, kao da nije četvrti grad u Srbiji, po veličini. Put do koridora E-75, kao od bede građen decenijama, još nije spojen. Kao utešnu nagradu dobili smo novu zgradu suda i zatvora!
Urbanistička kratkovidost dovela je gradsku deponiju na manje od tri kilometra od strogog centra grada sa 185.000 stanovnika, i spojilo je sa modernim fabričkim halama, u kojima se radi za najmanje plate u Evropi.
U mom gradu se prave krive zgrade u nekada prijatnim porodičnim dvorištima, naslanjajući se na susedne kuće, zatvarajući im prozore.
Samo su nam jos uvek u sećanju temeljno uništeni spomenici narodnim herojima i radničkim tribunima. Nema ih više ni u Velikom parku.
U njemu obitava Fijat ali malo radi. To je neuspela supstitucija za Zastavu. Zastava, iz koje je u jednom danu, te 2001. godine, otpušteno 15.000 radnika, kada je nad gradom sproveden tranzicijski eksperiment koji će opredeliti sudbinu radnika u Srbiji.
Zaposedanje i danonoćni boravci radnika u skoro svim državnim zgradama u Kraguejvcu, štajkovi i oni glađu, protesti najradikalniji u Srbiji, blede iz sećanja i niko ne želi da ih se više seća.
Radnici Zastava Kamiona tumaraju po gradu tražeci, pravdu za sebe i zaostale obaveze. Na žalost nisu jedini. Oružari, perjanica radničke borbe od 1853. godine, čuvaju ime Zastava i predstavljaju latentnu opasnost za nedobronamerne.
Dugometražni štrajk radnika Fijat plastika ulazi u drugu godinu, i ovde se zakoni ne primenjuju, ako su na štetu njegovog veličanstva „investitora”.
U mom Gradu boravi i duh starih uspeha, ogroman broj pametnih i sposobnih ljudi što nam daje nadu. Čekamo samo Kneza Milosa ili Tita. Na kraju, to je moj Grad i borićemo se za njega.
(Autor je predsednik Savez samostalnih sindikata Kragujevac)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.