Foto: Privatna arhivaKao čovek koji se u njemu rodio i u njemu živi, iz koga nikad nije ni odlazio, i iako jeste, to je bilo samo da bi mu se vratio, koga nije birao, ali koji jeste u biti njegovog identiteta, onog kavafijevskog, Kragujevac je za mene nešto poput lične odrednice, kao prezime, recimo, sa svom svojom istorijom, precima, koji se ne moraju ni voleti ni mrzeti, ali koji jesu izgradili ovakvu ličnost koja stoji iza ovih redova.
Tako, uz svoje ime i prezime, ja dodajem ono dodatno identitetsko „Kragujevčanin”.
Nikada o svom gradu nisam razmišljao kao spletu ulica i građevina, već o ljudima, prošlim, sadašnjim i onim budućim, još u kolevkama, sa pitanjem šta li će oni doneti ovom gradu, kako će ga oni menjati, i tako se prepustim maštanju o tome šta zapravo verovatno nikada neću videti.
Tako je i sa mojom decom. I ako ne ostanu u Kragujevcu, taj će ih grad pratiti gde god bili, a to će biti onaj grad koji smo im mi, njihovi roditelji, ostavili. Tako će, naravno, biti iako ostanu.
Oni će u svojim dvadesetim, tridesetim godinama biti njegovi najznačajniji činioci, oni će biti njegova snaga, njegova energija, njegov puls, krvotok, oni će ga menjati, kao što smo to i mi pokušavali.
Kukaće na starije, kukaće na upravitelje, koji ćemo zapravo biti mi, i nadam se da njihove zamisli neće ostajati za kafanskim stolovima kad u nešto većoj količini piva mislite da možete sve.
Tako zadovoljite svoju svrsishodnost društvu i odete kući da lečite glavu i proklinjete naredni dan.
Koliko je samo pozorišta tako osnivano, poetskih večeri na ulicama, javnih performansa sa pesnicima, glumcima, muzičarima, slikarima. I skoro ništa.
Pa onda čujete kako se osniva Baš(ta) teatar, pa festival pod kapom istog pozorišta, kako se organizuju džez muzičari u SKC – u, u klubu Ummus, i kako u ovom gradu prave vrlo konkurentnu džez scenu, kako na pozorišnom festivalu Baš(ta) teatra možete videti divne predstave, pa čujete za Artijum, i pomislite kako je ipak možda nešto profiltrirano ospod tih kafanskih stolnjaka, i da ste i sami u tome posredno učestvovali.
Tako je svojevremeno pokrenuta i Književna grupa kragujevačka, koja se sada preinačuje u kragujevačku školu versifikacije i koja može biti veoma značajna za srpsku književnost.
Skupljali smo se u kafani Vera u pasažu koji je poznatiji po klubu Buena Vista.
Bio je to doprinos nekolicine pesnika koji su „odbegli” iz SKC – a, predvođeni Živanovićem i Šarancem.
Ne zaboravimo da je Živanović jedan od najznačajnijih srpskih pesnika.
Dakle, tako i oni malci u kolicima, na igralištima, što jure golubove po parkovima, ipak će videti da se ovde može nešto značajno uraditi, da će uglavnom ostati, sedeti jednom, možda za istim kafanskim stolovima, koji će možda isto tako biti „Kragujevčani” i puštati mašti na volju, iz koje će se sigurno značajno roditi.
Za mene je moj grad, grad ideja, grad mladih ljudi bez zadrški, za koje ništa nije nemoguće, i koji će, živeći u njemu, kako to opet kaže Kavafi, u malo poremećenom rasporedu, živeti bilo gde na kugli zemaljskoj.
Autor je glumac kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra i pisac
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
