Foto: Privatna arhivaU urbanističkim istraživanjima sprovedenim na temu idealni gradovi za život i rad, gradovi poput Kragujevca (do 300.000 stanovnika) upravo spadaju u tu kategoriju.
Gradovi kao i ljudi imaju svoje vreme rađanja, odrastanja ali i starenja. Moj grad je nedavno napunuo 200 godina.
Za današnje poimanje postojanja gradova on je tinejdžer. Njegov izgled i funkcionisanje govore u prilog tome.
Nije siguran šta želi, ali želi sve. Želi da se u njegovom centru neograničeno voze automobili, dok su ulice prepune rupa.
Želi da udiše čist vazduh, dok mu kamioni prolaze kroz sam centar grada.
Želi svetske festivale u industrijskom ambijentu, dok se objekti u kojem se održavaju festivali bukvalno raspadaju.
Da bi odrastao u zrelog čoveka on je ipak morao da nosi i sačuva odela svojih prethodnika.
Danas ruinirani deo Vojno Tehničkog Zavoda svoje prvo novo belgijsko arhitektonsko odelo dobio je krajem 19. veka koje ga je tada dostojno predstavljalo među evropskim industrijskim gradovima koji su svojom arhitekturom slali poruku o njihovom napretku.
Drugi talas njegovog presvlačenja se dešava u periodu izmedju dva svetska rata kada u u njegovom starom jezgru nastaje veliki broj akademski oblikovanih palata, dok ga treći Korbizjeovski cunami talas (porušen deo palata u starom jezgru) zapljuskuje 60-tih godina, a arhitektura koja tada nastaje i danas predstavlja veći deo njegovog identiteta posebno u njegovom centru.
Sa trećim talasom se intenzivira njegov razvoj kao privredni, obrazovni, zdravstveni, sportski i kulturni centar Srbije.
Dok nove generacije mladih kragujevčana tada pohađaju nastavu u novosagrađenim modernim i funkcionalnim osnovnim školama iz Kragujevca se pokreću točkovi fiće, točak je pogurao Smak, sa Univerziteta Kragujevac izlaze prve generacije svršenih studenata, dok nas ansambli pozorišta Joakim Vujić i KUD Abrašević kao i mnogi sportisti dostojno predstavljaju na nacionalnim i internacionalnim manifestacijama.
Grad je tada zaista predstavljao idelani grad po meri čoveka.
Za razliku od tog idiličnog, ali strateški usmeravanog razvoja današnji Kragujevac liči na modernog bahatog tinejdžera kojeg ne zanima vreme pre njega, i koji ne razume njegove prave vrednosti, a koje ga u odnosu na ostale gradove u Srbiji upravo čine posebnim, različitim i samim tim dragocenim za sveukupnu sliku o Srbiji, gde je Kragujevac samo deo njene velike slagalice, ali i ugledni primer kako se ophodimo sa nasleđem.
Vidljivi uspesi u svim poljima njegovog današnjeg razvoja, zahtevaju da se pre novog četvrtog talasa njegovo staro arhitektonsko odelo obnovi, ali svakako ne na način koji je planiran u nedavno okončanom konkursu za Vojno Tehnički Zavod, gde je prva nagrada dodeljena radu za čiju realizaciju je potrebno prvo srušiti zaštićeni dimnjak i radionice, dok su u drugonagrađenom i trećanagrađenom rešenju Energetika i Fabrika oružja prestale da postoje!
Ako je u pitanju loša procena žirija usled njihovog nepoznavanja postupaka urbane obnove, to je svakako manji problem, ali ako je u pitanju namera da se VTZ razori, to se već dešavalo 1915. i 1999. pa bi se glasanje žirija moglo svesti na dovršavanje posla! Obnova Kragujevca je neizbežna, putevi su različiti!
Autor je arhitekta i naučni saradnik iz Kragujevca.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
