Kada su mladi u aprilu 2017. godine izašli na ulice da traže smenu članova RIK-a, članova REM-a, direktora RTS-a i urednika informativnog programa RTS-a, razrešenje Maje Gojković, tadašnje predsednice Skupštine Srbije i sređivanje biračkog spiska, Danas je objavio moj autorski tekst sa nadnaslovom „Mladi na ulicama u funkciji očuvanja zdravlja“ i naslovom „Laž truje organizam“.
Tada su se mladi pobunili protiv patologije laži, koju je Skot Pek, američki psihijatar u svojoj knjizi „LJudi laži“, tretirao kao zlo, a ljude koji lažu kao zle ljude. Laž je već u to vreme uveliko zahvatila sve pore društvenog života u Srbiji i postala dominantni oblik vrednovanja stvarnosti. Mladost se pobunila jer više nije mogla da apsorbuje tu ogromnu količinu toksina (zla) koja je već toliko zatrovala tela i duše, da je pretilo da ukoliko se odmah ne počne izbacivati iz organizma uvede, ne samo njih, već i celu populaciju u Srbiji u hroničnu bolest, koja se može zalečivati ali ne i izlečiti. Od tada do danas prošlo je sedam i po godina, a laž je metastazirala. Zdrave ćelije se sve više uništavaju a „kancerogene“, preplavljuju celokupno društvo, preteći da ga potpuno razori.
Studenti na četiri Univerziteta u Srbiji su to prepoznali i rešili da kao najperspektivniji deo društva odlučno uhvate u koštac sa ovom patologijom. U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu preko 60 fakulteta je obustavilo rad i u blokadi je.
Ponude Aleksandra Vučića, predsednika RS, materijalne prirode: povoljne kredite i subvencije za kupovinu stanova za mlade od 20 do 35 godina, shvatili su kao svojevrstan blef, odnosno terapiju koja treba da samo stvori privid da se bolest povlači. Studenti hoće da se u terapiji ove bolesti primeni holistički pristup, jer samo on garantuje uspešnost u lečenju. To znači da su potrebne sistemske promene, koje neće počivati na Vučićevom „dijalektičkom materijalizmu“, preuzetom od Marksa i Engelsa, po kome od materijalnih uslova zavisi način na koji će ljudi misliti, odnosno da društveno biće određuje njihovu svest, a ne suprotno, da njihova svest određuje njihovo biće, što je zastupao Ogist Kont.
Mladi ne pristaju na dalji opstanak sistema zasnovanog na svakodnevnoj laži o boljitku, a u praksi je suprotno: boljitak je vidan samo kod pripadnika političke elite koalicionih partnera u vlasti i onih koji ih podržavaju. Još je Aristotel u četvrtom veku pre nove ere čoveka označio kao „društveno biće“ (zoon politikon) koji oblikuje zajednicu i na nju je upućen. Stoga je on nužno političko biće ili „politička životinja“. Međutim, takvo poimanje čoveka nespojivo je sa autokratskim oblikom vladavine u kome se vladar poistovećuje sa državom („država to sam ja“) gde podela vlasti kao najviši demokratski standard postoji samo u normativnim rešenjima i gde se svako kritičko mišljenje proglašava kao neprijateljski čin, finansiran od centara moći iz inostranstva. Igranje na „kartu“ ekonomskog boljitka, puštanje u rad fabrika stranih investitora, izgradnje puteva i brzih pruga i dr, (materijalizam) uz ogromnu medijsku propagandu ipak ima ograničeno vreme trajanja, odnosno uticaja na stavove građana da to podržavaju.
Vučić i njegovi sledbenici sadašnji aktivizam studenta na protestima predstavljaju kao pokušaj narušavanja autonomije Univerziteta, mešanja u politička zbivanja, podvođenje pod stranim uticajem koji hoće da destabilizuju Srbiju u njenom ubrzanom razvoju i dr. Na taj način se prikriva stvarnost u kojoj je sijaset primera bezdušnog pljačkanja građana Srbije pod vidom zakonitosti ili ne primene zakona. Dok su u društvima razvijene demokratije moralne vrednosti tog društva podignute na nivo zakonitosti, u sistemima deklarativne demokratije kao u Srbiji, nečasne radnje se prvo podignu na nivo zakonitosti, pa se onda pod tim okriljem, bez straha od posledica i odgovornosti, vrše radnje od kojih privilegovani pojedinci, preduzeća, organizacije i dr. imaju ogromne materijalne koristi. Ukoliko se građani pobune protiv nekog takvog rešenja dobijaju odgovor da je sve u skladu sa zakonom, a od onih retkih koji treba da „bde“ nad zakonitošću, da i ako je sve po zakonu možda nije i po moralu, tako da oni nemaju pravni osnov za postupanje.
Vučićeva spremnost na razgovor sa onima koji drugačije misle, pa i sa studentima u blokadi, kojima su po njemu svi zahtevi ispunjeni, a da „naknadne zahteve ne prihvatamo“, ali ne i o predaji vlasti bez izbora, pre je pokazatelj prekomponovanja autokratske vlasti, u situaciji kada više nije siguran ni u svoju partiju, a ni u koalicione partnere, da će ga bezuslovno podržati u svojim odlukama. Strah je opravdan jer partije na vlasti nije ujedinio ni ideološki, ni državni interes, mada se u njega kunu kao u Boga, već potreba da se što više okoriste dok su na njoj.
„Mnogi od vas misle da je dovoljno da izdate jedno saopštenje u deset dana, pa ste time valjda ne znam šta učinili. LJutite se na mene koliko god hoćete, to vam govorim kao neko ko i dalje ima najveći politički legitimitet u Srbiji. I imam pravo i ovo govorim zbog istorije“, rekao je Vučić na sednici Vlade RS, 17. decembra ove godine povodom ćutanja ministra na izvođenje srednjoškolaca na blokade koje su započeli studenti i dodao kako je uvek najlakše sakriti se i kritikovati one „koji su pod baražnom paljbom“. Ovu besedu predsednika države prenosili su uživo RTS 1 u produženom Dnevniku od 12 časova, sa uključenjem od 13 do 13,50 časova, dok su TV Pink, TV Prva, Studio B, TV Pančevo i drugi lokalni mediji to učinili znatno duže. Već sledećeg dana „probuđeni radnici produkcije u RTS“, poput boraca NOB iz 1945. godine, izdali su saopštenje za javnost i rukovodstvo, koje su optužili da je „izdalo profesiju i novinarstvo, dovelo do medijskog prostituisanja“ da se ograđuju „od uređivačke politike koja je trenutno na snazi unutar naše medijske kuće. Naša posvećenost profesionalnom pristupu i objektivnom izveštavanju uvek je bila temelj našeg rada, i smatramo da su te vrednosti ugrožene trenutnim uredničkim idejama i odlukama koje se donose u okviru naše kuće“.
Ulični studentski protesti, svakodnevno dobijaju sve veću podršku građana, institucija i istaknutih javnih ličnosti. Tako je Građevinski fakultet u Beogradu, koji je sproveo preliminarnu analizu dostupnih dokumenata u vezi pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, zaključio da nedostaje ključna dokumentacija koju je objavila Vlada RS: projektna dokumentacija koja podrazumeva idejno rešenje, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta.
I one nezadovoljne frakcije u SNS, koje procenjuju da se u skidanju „kajmaka“ od vršenja vlasti nisu dovoljno okoristili, počeće polako da se „prestrojavaju i napuštaju brod koji tone“. Nekima to neće biti strano jer su u svom dosadašnjem političkom delovanju nakon uvođenje pluralizma u Srbiji, pre više od 30 godina, to više puta činili, uvek imajući opravdanje da to čine iz viših, nacionalnih i državnih interesa, a u stvari pravi razlog promene stavova je iz sebičnih, uskogrudnih interesa, koristi koju očekuju od nove vlasti. To se u novijoj političkoj istoriji Srbije često dešavalo.
Najsvežiji primer je dan nakon „Petog oktobra“ 2020. godine, kada je veliki broj podržavaoca lika i dela Slobodana Miloševića, koji su nakon Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, održane 23. i 24. septembra 1987. godine, skidali Titove slike u javnim ustanovama i na njihovo mesto kačili Slobine, potrčali da poput Pere pisara iz administrativnog odeljenja u Nušićevoj komediji „Gospođa ministarka“, koji je prvi doneo vest da su „naši“ formirali vladu, naglašavajući da se to upamti, dodvore novoj vlasti, pre svega pod okriljem Koštuničinog DSS-a i Đinđićeve Demokratske stranke, koje su bile u kohabitaciji jer predsednik Srbije i predsednik Vlade nisu bili iz iste partije
Ono što je Vučić prevideo, a to je zbog zaslepljenosti dugom i neograničenom vladavinom, da će se bazični stavovi njegovih ljudi od poverenja, koje je on promovisao na vlasti, od koje su raznim špekulativnim poslovima uzeli sve što se moglo uzeti, promeniti za oko 360 stepeni, i da će se od velikih poštovalaca njegovog lika i dela, pretvoriti u njegove najveće protivnike. Napadi od njih biće razorniji od svih koji su do sada dolazili od strane opozicije, jer će raspolagati moćnim oružjem, „prljavim vešom“.
Urušavanje autokratske vlasti spolja (ukazivanjem „oslobođene“ javnosti od straha na sve nezakonitosti ili izigravanje zakonitosti) kao i iznutra, u okviru same SNS, Vučić neće moći da spreči ali će pokušati novim republičkim izborima, a možda i beogradskim, da učvrsti svoju vladavinu već na proleće sledeće godine. Međutim, ovaj proces će sa vremenom sve više rasti, do tačke kada će kulminirati i zajedno sa drugim društvenim i političkim procesima poslati je u istoriju.
Autor je diplomirani politikolog-novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
