Kraj politike i administrativna vlada

Okružen morem podataka, prinuđen je da ih razdvaja i kritički analizira težeći da razume razloge i suštinu poruka koje se šalju, i pokuša donekle da predvidi događaje u neposrednoj budućnosti čime bi prilagodio život odnosima u društvenoj zajednici koju je izabrao ili u kojoj se sticajem okolnosti zatekao.

„Takav čovek došao je do kraja ideologije, njemu je ponestalo snage za političke borbe i političku strast jer je informisan. Ostaje mu da promišlja i razume politiku, zbog čega pokazuje površan cinizam prema političkom životu.“*

U današnjim novim okolnostima, nije više pitanje drukčijeg oblika, već drukčije primene vlasti. Kad nastupi mirovanje stranačkog života „vlada ne treba da bude ništa drugo do sama administracija, a ta administracija treba da ima za predmet industrijalne i ekonomske interese, a ne politične, koji se osnivaju jedino na antagonizmu između slobode i autoriteta. Politika je imala svoju ulogu u prelaznome stanju, koje još traje; uloga ta jeste, da se obori despotizam a zadobije sloboda. Pošto se jednom sloboda dobije, poziv politike svršuje se. Preobražaj vlade i društva mora da pretvori nužne političke strasti u političke vrline.“ **

U susret formiranju nove Vlade Srbije prilika je da se ukratko razmotri mogućnost reformisanja društva stvaranjem administrativne vlade. Takvu vladu u vremenu koje dolazi treba u političkom smislu da čini Lejnov informisani čovek. Predmet njegovog interesovanja je isključivo ekonomska dobrobit države. Stoga je potrebno analizirati kadrovske potencijale koji svojom efikasnošću mogu da forsiraju ciljeve istaknute u ekspozeu. Predsednik Vučić je svojevremeno predlagao da se dokazani privrednici aktivno uključe u rad izvršne vlasti, međutim sa tim se predlogom zastalo. A trebalo bi ponovo o tome razmisliti jer njihovo je znanje i iskustvo veliki kapital potreban državi. Poželjno je takođe ispitati i kolika je vlada potrebna Srbiji.

Najjednostavniju čini onoliko ministarstava koliko je pred njom zadataka. Osnovni zadaci vlade su da organizuje odbranu, obezbedi unutrašnji mir i omogući vršenje pravde. Pojednostavljeno, u funkcije odbrane spadaju energetika, saobraćaj, rad, poljoprivreda, industrija, nauka i tehnologija (inovacije i izumi). U funkcije mira, zdravstvo, trgovina (snabdevanje), javna bezbednost i diplomatija. U fukcije pravde, pravosuđe, mediji, kultura, obrazovanje i informisanje. Predsednik vlade organizuje poslove kao vodeći administrator, ali se stara i o finansijama.

Međutim, aktuelni protekcionizam ubrzano menja spoljnopolitičke odnose pa će državna uprava biti primorana da se u hodu prilagođava novonastalim okolnostima. Srbija će verovatno morati da reorganizuje i podstakne sopstvenu poljoprivredu i industriju budući da prestrojavanje diplomatije velesila vodi u neizvestan položaj međuzavisnosti, što ugrožava preovlađujuću domaću uvozničku privredu i dovodi do porasta cena. Dok politika „subvencija“ preti da na duži rok možda izgubi svrhu. Takođe, biće neizbežna reforma velikih javnih preduzeća, ali i onih na lokalu.

Sada međutim nije glavno pitanje da li profesionalni menadžer želi da se bavi administrativnim poslovima u okviru definisane politike. Pitanje je da li je uopšte potreban za sprovođenje ciljeva vladine politike. A to je pitanje – politike.

* Robert E. Lane, „Political Character and Political Analysis“, cit. dr M. Đorđević, „Istraživanje politike – bihejvioralni pristup“, 2012.
**Auguste Jean-Marie Vermorel, cit. V. Jovanović, „Društvena pitanja od najstarijih vremena do danas“, 1873.

Autor je izvršni direktor u privredi