Kralj koji je sanjao Jugoslovene

O novom romanu Vuka Draškovića "Aleksandar od Jugoslavije"

Ostavite komentar


  1. Izgleda da nekome u uredništvu Danasa (od svih dnevnih novina!) nije bilo drago ono što sam napisala u komentaru povodom ovog romana, pa taj komentar nije objavljen. Pošteno.

    S tim u vezi, međutim, biću slobodna da komentar ponovim u glavnim crtama; ovo radim zato što je recenzent ili prevodilac ili već u kakvoj je vezi sa romanom, pogrešila u proceni podataka koji su predstavljeni u ovom delu. Posledično, pogrešna je i vrednost ‘temeljnog istraživanja’ g-dina Draškovića.

    Aleksandar nikad nije bio Jugosloven. Za njega je teritorija te sjajne države bila samo zgodan okvir za okupljanje svih Srba u jedinstvenu zemlju. Daleko od progresivnog, on je bio vrlo nazadan kralj, nespreman da prihvati demokratske vrednosti, višestranački sistem i istorijski fakt da su ostale državice u Kraljevini Jugoslaviji slobodu dobile kao divnu posledicu poraza Nemačke, Austrougarske i Turske 1918. g. Takođe je uvedena i šestojanuarska diktatura 1929. Dakle, sve jedno gore od drugog.

    Neshvatljivo je da se pogrešnim podacima ustupa čitava stranica lista koji je do pre kratkog vremena objavljivao sjajan feljton ‘Diktatura kralja Aleksandra’ kraljevog savremenika i saradnika Svetozara Pribićevića.

    1. Hvala Vam poštovana gospođo, ako nesmem reći drugarice, Vesna Mitić-Nedeljković. Ja se sav nakostrešim od tuge i odvratnosti kada mi se spomene Vuk Drašković, koga će smrt preteći a da neće se naći na putu koji vodi ka dovršenju Čoveka u njemu. A tek pisati knjigu o bolesno ambicioznom Aleksandru Karađorđeviću koji je svog strajeg brata Đorđa poslao u ludnicu samo zato što je bio zdrav i pametniji od njega!!! “ ‘Ambicija’ – oholost, zaletelost, manija za preterano velikim i dalekim. U Staroj Grčkoj za ambiciozne borce u areni kazali bi: tad i tad, toga i toga borca u areni napustilo je ‘božanstvo stida’; napustilo ga je, to jest, rekli bismo mi, moralno čuvstvo za pravednim, čistim, uzvišenim”. (Isidora Sekulić) Jedino dobro što će nekada neki mudri Srbin napisati istinu za kralja Aleksandra Karađorđevića i pisca Vuka Draškovića i staviti ih u istu korpu nesreće za Srbe, no i ostale narode na prostoru tadašnje Jugoslavije. Sve ostala tragična dešavanaja su posledice. Naravno i ovo tužno i jadno duhovno i materajalno i stanje u Srbiji.

    2. Vaš komentar gospođo vrvi od neistina. Kralj Aleksandar je bio ugledan vladar koga je poštovao čitav demokratski svet. A tek vaše pominjanje tekstova njegovog savremenika Svetozara Pribićevića mi je neshvatljivo u formi koju koristite. Pa taj nesrećnik Pribićević je pitao, a ne Hrvati – kako je lažna optužba prema njima išla devedesetih, koliko košta krv naših ratnika da nam je on već jednom plati kako o srpskim žrtvama iz Velikog rata više ne bi morao da sluša??? Aleksandar je smatran veoma modernim kraljem za ono doba i on je još tada sve činio da afirmiše jugoslovensku ideju i jugoslovene.

  2. „…Niti smo dorasli …da možemo da oprostimo drugima, a samim tim i sebi.“ Ovo je balkanski epitaf.

    1. Izuzetno zanimljiva knjiga o definitivno najvećem našem vladaru. Pogledajte samo one koji ga kritikuju… Današnje pristaše crnorukaca, anrhisti raznih vrsta, ljudi kojima nije do pomirenja među ljudima i narodima. Za mene kao dete iz mešanog braka ljudi poput Draškovića su od neprocenjive vrednosti. Oni se zalažu za budućnost naše dece, da živimo kao sav normalan svet.

  3. Plaši me ponovna pojava novog ‘oca nacije’, sa neugaslom ambicijom da, a prema svom uzoru, stvori ‘boljeg’ mene i bolje nas (Srbe, Hrvate, Jugoslovene, itd) – jer postoji samo jedan način da nam se postane otac. Bio bih mirniji ako bi on prestao da piše, jer dovoljno je štete naneo svojom spisateljskom veštinom i poslovičnom lukavošću, sa kojima je, kao u priči o Crvenkapi, očigledno, uspeo i kod autorke teksta.

  4. Nudjena mu je realna drzava koja bibssda bila razvijena poput ceske ili poljske a odlucio je da otima sta nije bilo njegovo tj da okupira i konvertuje. To je bila suluda sebicna ideja koja je uzrok nase propasti i kroz komunizam i kroz ratove stradanja i nestsjanje sa mnogih teritorija.
    Vuk prics neke bajke u koje moze poverovsti ssmo neko koga porodica karadjordjevica plati.

  5. Čak i argumentovana kritika (u ovom slučaju pohvalna analiza knjige) izazivaju napad i na pisca i na knjigu i na glavni lik. Komunističko etiketiranje se nastavlja i u 21. veku. Brozovići su među nama i mrze i dalje Jugoslaviju i kralja Aleksandra. U Drezdenu su se zakleli da će je srušiti i eto sad živimo njihov realizovani program.

    1. @Petar Dragišić

      Zahvalna sam Vam od srca ako ste mislili i na mene kada ste skovali reč Brozovići. Zahvalna, jer ste me odmah mentalno vratili u lepu prošlost, gde se između ostalog podsticalo i kritičko mišljenje o svemu. A na časovima istorije učila se istorija, ne nacionalističko-šovinistički mitovi. Poslednja sam osoba u vasioni koja bi mrzela, pa još mrzela svoju domovinu SFRJ. Kralj Aleksandar, na Vašu žalost, jeste bio baš onakav kakvog sam ga opisala.

      Želim Vam prijatan dan.

  6. Knjiga je izvaredna, napisana od zrelog i nesumnjivo jako dobrog pisca i pripovedaca. Zao mi je sto vecina onih koji su pisali negativne komentare ovde, knjigu izgleda nije ni procitala. Licne amozitete i ne slaganje sa Vukovim politickim opredeljenjem i njegovom visedeceniskom borbom protiv naslednika onih o kojima je pisao u ovom romanu, nisu trebali da ukljuce u svojim komentarima. Knjigu sam procitao u dahu, cuo se sa prijateljima iz Rijeke, Sarajeva, Ciriha, Liona i Stutgarta koji nisu srpski drzavljani ni nase nacije i podelio sa njima obostranu hvalu i odusevljenje. Sve cestitke Vuce!

  7. Gospođo Vesna ako imate lepu uspomenu na SFRJ odajte priznanje tvorcima Jugoslavije na čijim razvalinama su se razbaškarili upravo oni koji su proveli decenije rušeči je sve do 1941. Takođe budite svesni da se kritička misao nije baš previše poštovala u SFRJ a mogla je da dovede i do ozbiljne robije. Ali pošto Vam termin Brozović prija – jasno je da Vam ne odgovara ništa što osvetljava stvarne tvorce Jugoslavije koji su dali i život za nju.

    1. @ Petar Dragišić

      Tvorci Jugoslavije bili su nebrojeni obični ljudi najrazličitijih zanimanja, imovnog stanja, porodičnih okolnosti i intelektualne radoznalosti; od Mažuranića, Prešerna i Cankara, preko predratnih pregalaca u Srbiji kralja Petra I, studenata, radnika, vrhunskih intelektualaca, boraca za slobodu delanja i govora (koje je sve Aleksandar pokušao da ućutka Šestojanuarskom diktaturom), naroda – ogorčenog ljigavošću političara – koji je masovno ratovao i stradao za slobodnu Jugoslaviju u II sv. ratu, do posleratnih diplomata i intelektualaca, novinara, umetnika i stručnjaka u različitim oblastima. Ja već svima njima i odajem priznanje. Njima, g-dine Dragišiću, a ne izrabljivačima, prevrtljivcima (svakako znate da je i Drašković bio oduševljeni komunista – dok mu se isplatilo), bogatašima preko leđa siromaha, niti kraljevima tiranima. Upravo u ime toliko neverovatnih ljudi koji su mnogo želeli moju omiljenu zemlju na svetu, pa se za nju i žrtvovali, napisala sam šta sam napisala. A posebno priznanje i zahvalnost treba uputiti dečaku Gavrilu Principu, koji se zajednice Jugo-Slovena nije odrekao ni dok je umirao u lancima pored zida u tuđini.

  8. Aleksandar Karadjordjevic je bio profasista,sto nije bilo nista neobicno za tovreme i za tadasnji trend.Profasisticki rezimi su bili i grcki,poljski,albanski,cehoslovacki.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Strani univerziteti u Srbiji su konstruktivan potez 10

Strani univerziteti u Srbiji su konstruktivan potez

U svom tekstu pod navedenim naslovom, objavljenim u Danasu, kolega Aleksandar Baucal navodi nekoliko argumenata u prilog stava protiv plana Vlade da omogući slobodan rad stranim univerzitetima u Srbiji na osnovu postojeće akreditacije u njihovim matičnim zemljama, a po zaključenim sporazumima sa Ministarstvom prosvete.

Naslovna strana

Naslovna strana za 19. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Čitam Danas zato što nisam od juče, a i vrlo sam zainteresovan za sutra.