Kralj Narcis i odlazak Mister Propera

Naime, on je obično želeo da se takmiči u pogrešnim stvarima, a osim toga, strašno je voleo da pobedi, te često njegova takmičenja nisu bila fer, jer je svoje pobede nameštao. Tako je kralj, nakon što su mladi učeni ljudi podržani od stotina hiljada građana kraljevstva, napravili velike skupove, želeo da napravi skup na kome će pokazati da je još moćan.

Kako je, međutim, znao da ne može skupiti toliko podanika, odabrao je za skup jedan manji grad u kraljevstvu pod nazivom Bungovina. U ovom gradu su nekad bile organizovane vesele gozbe, ali je njihov organizator ispustio svoju plemenitu dušu.

Možda je kralj pomislio da je ljudima u Bungovini jako dosadno, pa je skup organizovao baš tamo.

Dovedeno je puno ljudi iz drugih gradova velikim vatrenim kočijama, ali na tom skupu nije bilo ni blizu toliko građana, kao na skupovima mladih učenih ljudi. Pričalo se među građanstvom i da su kraljevi ljudi plaćali po sto groša svakom, da na taj skup u Bungovinu dođe.

Sve to nije mnogo pomoglo. Da bi nasmejao građane koji nisu na skupu Jebojša Karović je razgovarao sa navodnim kraljevim pristalicama na skupu i sve to prikazivao na svojim malim prozorima što su mnogi pohrlili da gledaju.

Zapravo Jebojša Karović je imao drugačije ime, ali je nakon ovog mitinga dobio ovaj naziv, jer se na pristojan način narugao kraljevom skupu. On je zapravo pokazao da jedan broj ljudi nema pojma ni gde je, a ni zašto je došao, a neki su nemušto priznali da je kralj kriv za mnoge loše stvari u kraljevstvu.

Pošto je ovaj skup loše prošao, kralj je bio mnogo ljut na svoj kraljevski savet te je predsednik kraljevskog saveta Mister Proper morao da podnese ostavku, čime je kako se u kraljevstvu govorilo, pao i ceo kraljevski savet.

Do izbora novog kraljevskog saveta, oni su ostali u mehaničkom mandatu. Mandat se zvao mehanički, zato što su oni tumarali po zemlji Nedođiji i mehanički pričali smešne ili tužne priče u kojima su hvalili kralja. Istina, nije se to uopšte razlikovalo od onog pre, kad im mandat nije bio mehanički, jer oni ništa drugo i nisu znali da rade, već da tumaraju po Nedođiji i na prozorima sa kraljevskom pokrivenošću pričaju priče, koje nisu imali veze ni sa istinom, niti sa zdravim razumom.

U glavnom gradu Nedođijske pokrajine u kome se dogodila velika nesreća pre tri meseca, mladi učeni ljudi i njihovi učitelji, pozvali su građane na skup, te su blokirali sve tri ćuprije koje je taj grad imao. Na taj način izrazili su protest što kraljevske službe i dalje ne rade svoj posao, kao i protiv toga što kralj ne poštuje odredbe Olupinske povelje.

Bilo je mnogo lepo u tom gradu, te večeri. LJudi su dobili neku novu nadu. Mladi učeni ljudi bili su ljubazni i nasmejani i lepo organizovani. Nebo je bilo blagonaklono prema toj lepoti, te je bio sunčan prolećni dan, mada se po Nedođijskom kalendaru sve to dešavalo usred zime. Mnogi učeni i pametni ljudi podržali su mlade ljude. Na skupu je bio i Petronije Dražić šarmantni, duhoviti pripovedač, koga su ljudi uvažavali i voleli da čitaju i slušaju.

Petronije Dražić je rekao da je skup impozantan, te da je tolika gužva da nije mogao naći svoju vatrenu kočiju da se vrati u glavni grad kraljevstva.

Kralj je išao po drugom delu kraljevine Nedođije i pokušavao da razgovara sa svojim malobrojnim pristalicama, ali su i te pristalice počele da se sa njim šegače, recimo kao Jebojša Karović onomad u Bungovini.

U nekim drugim gradovima kraljevstva, Mister Proper u mehaničkom mandatu i Sraja Lopatojković su objašnjavali malobrojnim građanima da iza mladih učenih ljudi stoje bolikitari nespopozicije, što naravno nije bilo tačno, jer ti bolikitari nisu uzimali učešće u protestima, ili se tek poneko pojavio na protestima mladih ljudi da ih podrži, što je bilo potpuno prirodno i ljudski, jer je obaveza svakog normalnog građanina Nedođije bila da podrži mlade ljude i sačuva ih od kraljevih batinaša, a pre svega od pomahnitalih vozača vatrenih kočija, koji su hteli da ih zgaze, jer je kralj jednom rekao da je to potpuno u redu, pa se posle kao pokajao, ali je bilo kasno.

Kraljeve dvorske lude, avokad Bruka i ostala ekipa sa ružičastog i dezinforfmer prozora, zbunjeno i besno su pričali građanima kako su mladi učeni ljudi dobijali dukate iz susednog kraljevstva da sruše kralja, što je bila potpuna besmislica.

Mladi ljudi, kao i svi čestiti građani Nedođije želeli su samo da kraljevske službe rade svoj posao, kao i da se u kraljevstvu poštuju svi Olupinski akti, kako je inače bilo u svim normalnim kraljevstvima.

Kuvalo je u zemlji Nedođiji. Kraj se nazire, sve je bliži.

Čiča miča i tek što nije gotova priča…

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.