Kratak prilog za biografiju DJV

Nikotinskim zavisnicima, kakvi smo, očigledno, koleginica i ja, ni pozamašan minus nije ni malo smetao, da posle, boga mi, podužeg intervjua, na stepeništu zgrade, u Ulici Vojvode Stepe, u kojoj je, u to vreme, bio smešten Fokus radio, za desetak minuta, palimo cigaretu za cigaretom, i u neobaveznom razgovoru, kurtoazno sumiramo utiske.

Bio sam iznenađen pozivom. Znao sam da Fokus, iako pre toga gotovo da nikad i nisam slušao ovu radio stanicu, spada u novinarsko – politički hard core. Nije mi bilo najjasnije otkud im ideja da u goste pozovu predsednika prokaženog NUNS-a, usred „radikalskih talasa“ i, veoma često, oštre, čak i uvredljive kritike na račun, od skora „bivšeg režima“, u koji su verni slušaoci Fokusa radija svrstavali i naše udruženje.

Koleginica, svesna svog, ali i imidža Fokus radija, upotrebila je krunski argument:

„Preslušajte, gostovao je i Boris.“

Zaista, intervju je bio korektan, bez obzira na oprečne stavove o mnogim pitanjima. Bez podmetanja, cinizma, prejakih metafora, političkog etiketiranja, uz obostrano poštovanje civilizacijskih i novinarskih normi.

Takav ton smo zadržali i u razgovoru nakon intervjua.

Ipak, u jednom trenutku, odlučio sam da pređem crvenu liniju.

„Recite mi, molim vas, da li zaista Aleksandar Vučić misli da mu koristi to što radi „Informer“?

Koleginica je za trenutak zastala, kao da se premišljala da li uopšte da odgovori.

„Mesec ili dva pred izbore, neko je preneo Aleksandru da Vučićević namerava da pokrene dnevne novine. SNS je bio u dubokoj medijskoj blokadi i Aleksandar ga je pozvao. Čujem, pokrećeš novine, rekao mu je. Da, odgovorio je Vučićević. Razgovor je završen tako što je Aleksandar poručio Vučićeviću da mu se javi ako mu nešto bude potrebno.“

Paleći novu cigaretu, koleginica je napravila kratku pauzu, a onda se okrenula ka meni i upitala me:

„Da li znate kada se javio?“

„Posle izbora, pretpostavljam“, odgovorio sam pomalo zbunjeno.

„Ne.“

„Pa, kada“, upitao sam.

„Nakon što je formirana Vlada“, odgovorila je, ugasila cigaretu i uz pomalo usiljen osmeh za pozdrav, krenula ka ulazu u zgradu.

Tekst je objavljen u nedeljniku „Vranjske“