Kratak vodič za pranje para sa "tetkom iz Kanade"

2. U oktobru 2011. je trebalo da plate prodavcu stana prvu ratu od EUR 40.000

3. Do kraja novembra 2012. trebalo je da plate ostatak – EUR 204.620

4. Vulinova žena ima tetku u Kanadi

5. Vulin je bio funkcioner 2012. godine / Kancelarija za Kosovo i Metohiju

6. Vulin je imao stan u Novom Sadu (sticanje pod znakom pitanja) koji je prodao bratu za EUR 38.000 2012. godine

Pranje novca je postupak u kome se prikriva poreklo novca, novca stečenog kriminalom, korupcijom, neplaćanjem poreza… Provlačenjem novca kroz sve tri faze pranja novca zapravo se pokušava da se novcu da legalan izgled i da se izbriše svaka veza sa njegovim poreklom.

Tipologije pranja novca:

* Polaganje novca, prenošenje novca preko granice u iznosima ispod limita za prijavljivanje

* Angažovanje više lica da u ime i za račun jednog lica prenose novac preko granice

* Angažovanje više lica da otvaraju bankarske račune i da na iste polažu iznose ispod limita propisanog za prijavu nadležnim organima.

* Zajmovi između povezanih pravnih i fizičkih lica

* Komplikovane i nejasne transakcije

* Keš plaćanja visokih iznosa

* Razbijanje keš plaćanja visokog iznosa u male iznose / multi plaćanje

Evo pitanja na koja je tužilaštvo trebalo da potraži odgovore, odnosno da sprovede paralelnu istragu (finansijsku i krivičnu):

1. Zajam tetke iz Kanade

Tužilaštvo treba da naloži Upravi za sprečavanje pranja novca da preko Egmonda zatraži podatke o „tetki“ (Egmont je međunarodno telo koje se sastoji od 156 finansijskih obaveštajnih jedinica, a bavi se razmenom znanja i informacija o pranju novca i finansiranju terorizma).

Inače, zajam je jedna od tipologija pranja novca. Evo zašto i koji su mogući scenariji.

a. Tetka je platila porez i pozajmila EUR 204.620

U ovom slučaju za očekivati je da tetka prebaci sav novac sa svog računa u Kanadi na bankarski račun Vulina u Beograd / osnov zajam.

Ova transakcija bi otvorila nekoliko potpitanja. Najpre, kako bračni par namerava da vrati ova sredstva ako je pozajmica. Ako je zajam na 10 godina, mesečna rata je oko EUR 1.700. Ako je zajam na 20 godina, mesečna rata je oko EUR 850. Oba ova slučaja daleko prevazilaze mogućnosti ministarske plate. Ako je zajam bio poklon, otvara se pitanje poreza na poklon, odnosno utaje poreza. Međutim, pošto do ovog transfera novca nije došlo otvara se novo pitanje – gde je tetka zapravo transferisala novac Vulinu?

Ako mu je transferisala na nerezidentni račun (to je račun koji bi Vulin kao rezident Srbije otvorio u nekoj drugoj zemlji) ostaje pitanje – zašto?

U svakom slučaju, ako je Vulin prenosio po EUR 9.000 u kešu preko granice, tačno ispod limita za prijavu, jasno je da je to radio da ne bi prijavio taj novac. Pa opet ostaje pitanje – zašto?

Da je od tetke, ženine tetke ili kuma uzeo na zajam legalan novac na koji je plaćen porez, ne bi postojao ni jedan razlog za skrivanje.

b. Tetka nije platila porez

Eto slučaja za zajedničku istragu… doduše postupajući tužilac bi morao da zna engleski, da može sa svojim kolegom da razmenjuje informacije.

2. Prodaja stana bratu u Novom Sadu

Ko živi u tom stanu, odakle novac bratu, da li je na taj novac plaćen porez, sa kog računa na koji račun je obavljen transfer….

Ovo je lakši deo istrage, ne zahteva međunarodnu saradnju, niti poznavanje engleskog jezika.

3. Kupovina stana u Beogradu

Tužilaštvo treba da naloži Upravi za sprečavanje pranja novca da preko Egmonda zatraži podatke o „prodavcu“ (čovek koji je prodao stan Vulinu živi u Španiji, u Marbelji).

4. Plaćanje stana obavljeno u kešu

Postavlja se pitanje unošenja novca u zemlju a zatim i iznošenja istog. Postavlja se pitanje i prijave ove transakcije poreskim vlastima Španije ako je prodavac državljanin, rezident ili poreski obveznik Španije.

Plaćanje stana je izvršeno transferom sa Vulinovog nerezidentnog računa na račun prodavca u Španiji. Analiza eventualnog nerezidentnog računa bi dala odgovore odakle pare i gde su otišle.

5. Analiza tendera koje je sprovodila Kancelarija za KiM kojom je tada Vulin rukovodio, veze dobavljača, krajnjih vlasnika tih pravnih lica, „tetke“, prodavca stana iz Marbelje…

Krivična dela korupcije se teško dokazuju ako praćenjem, snimanjem i drugim specijalnim istražnim merama nije snimljena primopredaja koverte ili davanje i primanje mita. Ako ne postoji prijava, dojava, ili sumnja, ova primopredaja se obavlja u „mraku“, daleko od očiju javnosti. Jedini način da se istraže je paralelna istraga, finansijska, kada se upoređuju legitimni prihodi sa stilom života i imovinom i krivična. Jedna drugoj pomažu da se dođe do dokaza šta se zapravo desilo.

A ovde je očigledno došlo do kupovine stana za EUR 244.620 u kešu. Odakle keš Vulinu – da je tužilaštvo želelo da istraži – moglo je, i to vrlo lako.

Autorka je potpredsednica Dosta je bilo i finansijska forenzičarka