Kriterijumi zamagljeni promocijom vlasti

Da li je predsednik Upravnog odbora RTS Vladimir Vuletić upoznao predsednika Programskog saveta Milivoja Pavlovića da su se predstavnici opozicije pozvali na nekoliko istraživanja stručnih, profesionalnih organizacija, koje se bave medijskim istraživanjima? Po istraživanju BIRODI-ja, od 13. avgusta do 14. novembra prošle godine, Aleksandar Vučić je na televiziji RTS bio prisutan u nešto više od deset i po hiljada sekundi, Ana Brnabić sa oko četiri i po hiljade, Ivica Dačić sa oko dve hiljade sekundi. Predstavnika opozicije u odnosu na ova vremena nije bilo ni na vidiku. U vreme prošlogodišnjih predsedničkih izbora, u periodu od 3. do 30. marta, Aleksandar Vučić je bio kao predsednički kandidat prisutniji na programu RTS od svih ostalih kandidata, a dodatno je još pet puta toliko bio zastupljen kao aktuelni predsednik Vlade, što takođe pokazuje istraživanje agencije BIRODI. Prema istraživanju Novosadske novinarske škole iz 2016. godine, kada su bili održani parlamentarni izbori, takođe je utvrđena apsolutna dominacija vladajuće stranke i njenog lidera u informativnom programu RTS. Ti podaci predati su predsedniku Upravnog odbora RTS, a na protestu ispred ove medijske kuće ponovili su ih istraživači dr Jovanka Matić i dr Zoran Gavrilović, oboje ugledni profesionalci koji nisu članovi nijedne političke stranke. O kakvim kriterijumima opozicije govori Pavlović? RTS će raditi po zakonu!

U najvažnijem medijskom pravnom aktu, Zakonu o javnom informisanju i medijima, piše: „Ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu s načelima javnih medijskih servisa posebno su dužni da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno, nepristrasno, da omoguće izražavanja ideja i mišljenja koja su zastupljena u zajednici (ne u vladajućoj partiji, prim. R. V.), da podstiču na raspravu u duhu tolerancije, o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga“. U zakonu kojim su definisani uloga i funkcije RTS-a, Zakonu o javnim medijskim servisima, navodi se da osnovna delatnost javnog servisa, između ostalog ima za cilj: „… ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva…“, da su načela javnog medijskog servisa: „istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje, nezavisnost uređivačke politike, zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, primena međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanja ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti“. Najznačajnija odredba koja se odnosi na ostvarivanje javnog interesa od strane javnog servisa u vezi sa izborima je ona koja predviđa obavezu za: „besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju potvrđene izborne liste za republičke, pokrajinske ili lokalne izbore“.

Pobogu Pavloviću, Vuletiću, Bujoševiću, Stefanoviću, pa što ne radite po zakonu? Od vas se samo to i traži i ništa više. Zakone koji su na snazi i koji predviđaju obaveze javnog servisa nije usvojila opozicija. Ti zakoni su doneti 2014. godine, kada je sadašnja garnitura bila na vlasti. O kakvim kriterijumima govorite? Ne dopadaju vam se opravdani, argumentovani zahtevi opozicije, ali ni zakoni koje je donela vlast. A da li vam se dopada kriterijum koji je 2007. godine usvojio Savet Evrope u dokumentu o merama u vezi sa medijskim praćenjem izbornih kampanja da: „emiteri ne smeju da pružaju privilegovan tretman javnim vlastima u tim programima“. Gde su u vašem programu evropske i demokratske vrednosti? Da li je vaša uloga da nas udaljavate od Evrope ili da nas približavate njoj? Razume se, ne zbog Evrope, nego zbog nas ovde u Srbiji. I nama je potrebna sloboda medija kao kiseonik demokratije.

Videćemo koliko će biti potrebno vremena da mišljenje Upravnog odbora RTS-a stigne do njegovog Programskog saveta, a onda od saveta nazad do odbora. To će biti ilustracija vaše hrabrosti i dostojanstva da se usudite da uradite nešto za sopstvenu nezavisnost i autonomiju, koja vam tako teško pada.

Autor je profesor FPN i član Predsedništva PSG