Kriza demokratije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odavno su oni u krizi!

2. Nažalost, ovo stanje u Srbiji se ne može uporediti sa nijednim stanjem unazad vekova. U svim vremenima odlučivao je ljudski resur. I u vremenu turskog ropstva, iako nas je po popisu ostalo vrlo malo, povećavao se srpski živalj rađanjem, da bi se vremenom dešavale pobune za se dođe do svoje države. Sada odlaze najbolji jer imaju gde da odu da pristojno žive, ostaje večina ljudi nedovršene svestti koji ne samo što ne shvataju šta im to Vođa blebeće, ne shvataju da on ne radi za dobroit Srbije već za njeno uništenje, iako mu to nie namera, no to on ne može da shvati.

3. Nažalost, ovo stanje u Srbiji se ne može uporediti sa nijednim stanjem unazad vekova. U svim vremenima odlučivao je ljudski resurs. I u vremenu turskog ropstva, iako nas je po popisu ostalo vrlo malo, povećavao se srpski živalj rađanjem, da bi se vremenom dešavale pobune za se dođe do svoje države. Sada odlaze najbolji jer imaju gde da odu da pristojno žive, ostaje večina ljudi nedovršene svesti koji ne samo što ne shvataju šta im to Vođa blebeće, ne shvataju da on ne radi za dobroit Srbije već za njeno uništenje, iako mu to nije namera, no to i on ne može da shvati, jer za to treba imati zdravu pamet.

4. Današnju globalizaciju i demokratiju istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi „Ološ ekonomija“. Između ostalog, Loreta je zaključila: „Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe su, jeftine, i očajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
   I to je paradoks.
   Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja, kako ekonomisti kažu, snažan i direktan uzajaman odnos.
   Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne pojave uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje proces dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste, a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao ‘obavezan trošak u međunarodnom biznisu’…
   Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište. Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“
   Loreta je knjigu objavila pre nego su zapadne sotone urušile nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi, koji su, da bi preživeli, bežeći od sigurne smrti, krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, i nadali se spasu kod onih država i naroda čija je vojska i avijacija, po naredbi političkih sotona, razorila domove, a sada ih primaju u svoje države da ih eksploatišu kao robove.
   Loreta nije imala podatak da njih osam sotona poseduje kapital koliko polovina čovečanstva – 3,6 milijarde ljudi.

5. Nisam ni sumnjala da je neko pametniji autor…

6. Peti oktobar je bila dobra prilika da se demokratija u Srbiji uvede na velika vrata. Nazalost i ono malo demokratije upropastise „picisti“. Sve zacinise time sto su dobar broj tih „revolucionarnih“ kardrova vrlo brzo ogrezli u kriminalu, i na taj nacin sve nade urusise i srusise.

7. Demokratija je samo jedna odrednica neodredjenog. Sarena laza.

8. Demokratija je dobro uredjeni sistem i nista vise.Sve ostalo je filozofija.

9. Kriza je sopstvenog ja.