Krizni štab kao Opušteni debatni klub

Time su nas podsetili na suštinu rada Štaba većim delom epidemije – mnogo priče i debatnih nastupa, a malo suštinskog rada na prevenciji.

U vreme dok cela Evropa donosi razne mere za suzbijanje nadirućeg talasa najzaraznijeg soja korona virusa, u Srbiji se to ignoriše, pa se i dalje tolerišu masovni skupovi i koncerti na kojima se ne primenjuje ništa, pa čak ni osnova kontrola broja učesnika, koja je da podsetimo i dalje na cifri 500, niti se gleda da li ljudi na njima imaju maske, čak ni u zatvorenom.

Državni sekretar Mirsad Đerlek je opet „zapretio“ da se očekuju oštrije mere u smislu broja ljudi koji se okupljaju na jednom mestu i da postojeće vakcine ne štite dobro od indijskog soja, Predrag Kon je istakao je da je „jasno da je aktivnost virusa u porastu“ i namučio se da objasni jedini rezultat poslednjeg sastanka štaba o trećoj dozi vakcine, a epidemiolog Branislav Tiodorović je suprotno svima rekao da se „ne očekuje značajniji porast broja inficiranih koronavirusom do oktobra“. O dr Kisić Tepavčević je nepotrebno govoriti, ona samo nastavlja ulogu portparolke vlasti o raznim uspesima.

Stiče se tako utisak da je sada i medicinski deo kriznog štaba u nesaglasju sa samim sobom i među sobom, i da je debatni klub sa njihovih sastanka prešao na razne televizije i novine. Samo im nedostaje nesrećni dr Nestorović, pa da opušteno razglabanje dovedu do savršenstva.

A trebalo je samo da objasne ono što su svi oni sami obećavali da će učiniti. Na primer, da će se uvesti kontrola za sve masovne događaje na čelu sa Lukasovim koncertima, da kažu kako će kontrolisati povratnike sa letovanja i da pripreme strategiju za novu školsku godinu. Pošto je njihov učinak za samo te tri stvari nula, trebalo bi da barem to kažu i pomenu onu svoju čuvenu floskulu da se medicinski deo štaba zalaže, „ali im ostali ne daju“. Međutim, sada ih baš briga i za to.