Krkobabićeva briga o selu i penzionerima

Prilika da se brže pridružimo zajednici dobro uređenih društava.

U Republici Srbiji je, prema Republičkom zavodu za statistiku u zadnjem kvartalu 2021 godine, registrovano 2.288.308 zaposlenih.

Oni uplaćuju svoj novac u Republički fond Penzijskog i invalidskog osiguranja kako bi osigurali svoju penziju.

Prema RF PIO u novembru 2021 g. isplaćeno je 1.661.711 penzija.

Više od pola ukupne populacije Srbije, 3.950.019 stanovnika, ekonomski i socijalno je vezano za funkcionisanje RF PIO. Svaki stanovnik Srbije, kada počne uplaćivati u RF PIO, ima saznanje da mu od ličnih primanja i godina uplate u Fond zavisi visina penzije koju može očekivati.

Međutim računica s kojom je upoznat početkom i tokom uplate u RF PIO, ispostaviće se, nije ista kada ostvarite pravo na isplatu iz fonda – pravo na penziju. Zašto? Zbog sudbine ili bezobzirnih političara?

„Biti penzioner je sudbonosno pitanje“ – izjavljuje vođa Partije ujedinjenih penzionera Milan Krkobabić, koji, obavestiće nas, u znatnoj meri određuje sudbinu ovog dela zajednice.

„Mi smo 2014. godine bili deo ekipe koja je definisala program o smanjenju penzija i za to glasali u Skupštini“ – izazvavši time još uvek nenadoknadiv gubitak miliona ljudi u bezobzirnoj preraspodeli njihovog rada, razarajući socijalnu koheziju zajednice – upoznaće nas M. Krkobabić s njegovom poznatom parolom, „To je ono što PUPS čini PUPS-om“. „Tamo gde smo preuzeli odgovornost, to mogu da potvrde i naši prijatelji iz koalicije, niko ne može da kaže da nismo valjano odradili posao; Odradili smo ga više nego dobro;… Penzioneri mogu da zaborave na penzije ukoliko lista koju predvodi A. Vučić izgubi na izborima – o svojim zaslugama upozoravaće – M. Krkobabić. Da li je to razlog što je ovaj Krkobabić dobro nagrađen samozadovoljnim statusom koji dobija za sebe i svog sina u vrhu režima predsednika SNS/Srbije?

Znao je M. Krkobabić i 2014. g. da izađe sa pretnjama, ali iz druge koalicione družine, čemu svedoči njegova izjava na predizbornom skupu u Kombank areni, da ako koalicija SPS-PUPS-JS ne bude na vlasti posle 16. marta, penzioneri neće primiti 13. penziju – „upamtite me dobro, ako ne budemo na vlasti od toga neće biti ništa“.

I? Nakon Arene usledilo je učešće u ekipnom definisanju smanjenja penzija!

Predsednik PUPS-a, s brigom o selu, u vladi predsednika SNS/Srbije, nije u poslu brige o sadašnjim i budućim penzionerima. Umnogome pokazuje da mu trebaju samo da osvoji fotelju u Vučićevoj vladi – jer, iz osvojene fotelje, on raspali brinuti o selu.

Zapravo, predsednik PUPS-a ne pokazuje realnu brigu ni zbog sve većeg raskola između prosečnih zarada i prosečnih penzija. Zaokupljen je u, za njega izmišljenom ministarstvu – za brigu o selu – u kome ispunjava svoje snove.

Vrhunac dometa „zaštite“ penzionera mu je podela „seniorske kartice“ – s kojim mogu da se slikaju – i švajcarska formula kojom im zagarantova dalji pad i siguran put u nemaštinu!

Nije se protivio ni kada su onomad terani za hleb u tri sata noći, nit se oglašava u saznanju da smrtnost penzionera dostiže opako zabrinjavajuću brojku usled totalno loše uređenog zdravstvenog sistema.

Zastupnik penzionera ne pokazuje da ga zanima što se na osnovu uplaćenih doprinosa od ličnih primanja na koja je plaćen porez, zapravo ostvaruje ugovoreno pravo – te da se, čak ni od ekipe s kojom je to učinio, ugovoreno pravo ne može pretvoriti u đubre. I nakon tog sramnog posla, on čak učestvuje i u umanjenju raspoloživih sredstava penzionerima, smanjujući stopu doprinosa za PIO od 0,5% – umanjivši raspoloživi iznos sredstava Fondu na štetu penzionera – iako se „rasterećenje“ moglo uraditi na račun poreza na zarade.

Ne zanima ga što se diljem Srbije, uveliko a nezakonito, doprinosi za RF PIO na plaćaju srazmerno neto isplatama.

I dok režim iz godine u godinu uvećava staž za odlazak u penziju, ujedno otima 50% uplata onima koji prelaze 40 godina rada, M. Krkobabića očito ne zanima što u Srbiji niko ne može ostvariti punu penzija jer se uplaćeni novac za doprinos radnog staža preko 40 godina, voljom i njegove vlasti, umanjuje za 50% prilikom utvrđivanja iznosa penzije. Ako ne radite do 65 godina starosti, penzija će vam se umanjivati do 20,5 odsto ukupne penzije – ako radite preko 40 godina staža, penzija će vam se takođe umanjiti jer vam neće uzeti u obzir 50% plaćenog doprinosa! Kažnjeni kako god – bilo da vam otmu; ili umanje tokom; ili pak na kraju radnog veka! Može li iko u ovim činjenicama videti da to potiče od ljudi koji štite interes 3.950.019 stanovnika Srbije?

Tu nedavno, predsednik SNS/Srbije i M. Krkobabić sastaše se u prostorijama SNS-a. Oblilo ih zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom. I M. Krkobabić sa PUPS ekipom odavno je u kampanji. Prateći ta dešavanja čovek je u utisku da su oni komercijalisti predsedniku SNS/Republike. Glasačima po Srbiji, kroz oblak propaganda od onog s čim rasplažu, „prodaju“ samo A. Vučića. Vidno je da se u priči već duži period potpomaže i lažnim obećanjima da će rast prosečnih penzija pratiti rast prosečnih zarada. U poslu im naslovom: „Švajcarska formula obezbeđuje realan rast penzija“ pripomaže i list Politika svesni činjenice da će primanja penzionera nastaviti da se redovno smanjuju, što zbilja jeste cilj ove vlasti, kako bi svoju volju doveli do vrhunca političke bede – dve hiljade za gospodina tri za gospođu.

Učinak ovog što zastupa penzionere a brine o selu: sve manje sela i uslova za opstanak u njima, sve zaostalije penzije; dok bi bio – da postoji revizija svrsishodnosti trošenja budžetskog novca od DRI – prikazan značajan problem njegovih projekata.

Autor je politikolog iz Požege