Krompir salata Jadranke Kosor

 Jadrankina vlada, naime, otvara jednu za drugom korupcionaške afere, hladno i nemilosrdno i dakako selektivno, kako to već ide. Dobar primer je ova najnovija afera koju bismo u Srbiji nazvali „Tunelska mafija“: USKOK (Uprava za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala; njihov SBPOK) uhapsio je pre neki dan tri čelnika javnog preduzeća „Hrvatske autoceste“ (HAC) na čelu sa direktorom i još par „bizmismena“ pretežno hercegovačko-vlaške provenijencije, jer da su državu oštetili za nekih 23 miliona kuna (3 150 000 Eur.). Umetnici su, naime, osnovali miki maus kompaniju jednokratnog tipa za farbanje tunela iznutra i naplatili od države ta tri i nešto miliona eura više nego što posao košta. To su, naravno, mogli da izvedu samo uz pomoć iznutra. Sindikat je vlasti upozorio blagovremeno, ali je tek sada nastupio trenutak. Taj je trenutak, kao i obično, politički: hrvatska javnost, nimalo naivna, odmah je otpisala te pohapšene i upitala se ide li to Kosorica na Božu Kalmetu, ministra prometa, eksponenta krajnje desnice u HDZ? Njega su, pak, upitali misli li da podnese ostavku, što je on, naravno, odbio jer da nije „zapovjedno odgovoran“. On je i inače nešto najviše nalik na našeg Velju Ilića, ali očigledno nije bio u stanju da apetite svojih partnera i zemljaka ograniči samo na „kraduckanje“. Naravno da mu niko ne veruje da nije znao, jer je znati morao, to mu je posao; a ako nije, onda je odgovoran što nije. To mu je prilično otvoreno rekao predsednik Mesić. Slično je bilo i sa aferom „Podravka“ u kojoj je stradao potpredsednik vlade Polančec, kao i sa aferom oko vojnih kamiona, kada je pao i bivši ministar odbrane Rončević, obojica jaki hadezeovci. Zanimljivo je pritom da je gđa. Kosor preuzela inicijativu od opozicione SDP koja stalno nešto kasni i gađa u krive mete.

Predsednički se izbori bliže, ali je HDZ Jadranke Kosor iz nekog razloga odlučio da ih izgubi, pa da, tako usput, izgubi i svog stranačkog kandidata Andriju Hebranga, što se ovde u Zagrebu ocenjuje kao pametan potez. Dr Hebrang, pojava inače dosadna i nepodnošljiva, naseo je na tu podvalu i sada mu konkurišu čak dva hadezeovca koji su zbog toga izbačeni iz stranke: bivši ministar znanosti i prosvete Dragan Primorac i predsednik Gospodarske komore Nadan Vidošević. Primorac je podjednako dosadan i nemoguć kao Hebrang i nema šanse, kao i većina od ukupno dvanaest kandidata. „Lipi Nadan“, međutim, ima šanse da se ugura u drugi krug: odmeren je, zgodan, elegantan, žene ga vole i do sada je ispuštao ispravne zvukove. Tako se uži izbor sveo na tri čoveka: Nadana Vidoševića, Ivu Josipovića ispred SDP i Milana Bandića, gradonačelnika Zagreba ispred SDP i budućeg „Gradonačelnika Hrvatske“, kako mu glasi izborna parola. Ivo Josipović, profesor krivičnog procesnog prava i ozbiljan muzičar, fin je i blag čovek, odmeren i pametan, ali – kažu – previše pristojan za ova posla: hrvatska politika ista je zmijska rupa kao i srbijanska. Jedina prednost mu je što bi bio odličan predsednik republike, ali objasnite vi to biračima.

Tako dolazimo do mog omiljenog Milana Bandića. Celo leto oklevao je i premišljao se, sve dajući do znanja da bi se možda i kandidovao, ali eto. Videvši koja je konkurencija, otišao je u podvalu sopstvenoj stranci i krenuo u kampanju, uzevši godišnji odmor od gradonačelničkog posla. Istog trenutka i on je izbačen iz stranke, što dovodi do nadasve zanimljive mogućnosti: on je neposredno izabrani gradonačelnik Zagreba i šta će biti ako izgubi predsedničke izbore? Najverovatnije ništa: ostaje gradonačelnik u kohabitaciji sa većinom svoje bivše stranke u Skupštini grada. Milan Bandić, međutim, uveren je u pobedu, sa dobrim razlozima: koliko god ga „pravi Zagrepčanci“ ne ljubili, on pobeđuje; „potraži me u predgrađu“. On je neka mešavina naših Mrkonjića i Đilasa: neumorni galamdžija i vešt manipulator. Bandić, podsećam vas, teorijski ne spava nikad, s obzirom na red vožnje: još nije ušao u auto na jednom gradilištu ne skinuvši onaj beli plastični šlem, a već izlazi iz auta na drugom gradilištu u onom fosforescentnom prsluku. Neumoran je i ne zatvara usta („sere k’o kengur udovac“, rekla bi beogradska deca); istovremeno je i esdepeovac i hadezeovac; ima ga i u crkvi i u CK; hodočasti u Mariju Bistricu peške, podržava Thompsona i obećava Evropu. Pravi postmoderni političar populističkog tipa, hercegovački japi: sve može! Kritičare neutrališe tako što ih zaposli u svom „Zagreb holdingu“ za lepe pare, u firmi koja obuhvata sva javna preduzeća u gradu koja imaju skupštine čiji je jedini član i predsednik Milan Bandić. Takav kakav je, on će dobiti glasove hadezeovaca kojima Hebrang ne znači ništa, dela esdepeovaca, ali i ostatka desnice, prigradskog lumpenproletarijata, dobrog dela dijaspore; svih onih koji neće imati nikoga za koga bi glasali u drugom krugu. Bandić je, dakle, shvatio pouke populizma i olakih obećanja. Sve više o sebi govori u trećem licu, što je kod političara siguran pokazatelj nervoze i laganja, ali teško da će mu to smanjiti šanse. Ako se hiperaktivni Bandić ugura u drugi krug, postaje ozbiljan kandidat. Već se u Zagrebu razrađuje teorija po kojoj će onda premijer postati Željko Kerum, onaj bez zeta iz Srbije.

Ova kampanja za predsedničke izbore – kao i prethodne izborne kampanje u Hrvatskoj – pati od uobičajene mane: počela je previše rano i postaje zamorna. Na nesrećnim kandidatima vide se anemija ideja, ponavljanje, zamor. Izbori su zakazani kako treba: 27. decembra prvi krug i 10. januara drugi krug; taman su svi gastarbajteri došli za Božić i napili se, a do desetog se otrezniti neće. Još se ne zna kako to Hrvatska ima više birača nego stanovnika; birački spiskovi su čudo, mrtvi vaskrsavaju da bi glasali itd.

Crkva u Hrvata oglasila se pismom Biskupske konferencije u kojem se iznose njihovi uslovi za novog predsednika: ukratko, Hebrang ili Primorac, ali pristaće i na Bandića, ako već ne može Marko Perković Thompson.

Neko je u međuvremenu odvalio da „Hrvatska treba svoga Obamu“ i ta se budalaština počela reciklirati okolo. U jednoj radio emisiji kolega Denis Kuljiš u trenutku lucidnosti komentarisao je to ovako: „Hrvatski Obama? Morao bi biti Srbin i žensko“. Za drugi krug ovaj izveštač biće u Zagrebu i eto vama zabave.