„Krušik“ za pad Vlade Srbije

Tako je bilo u Slovačkoj, razvijenoj zemlji čiji BDP je veći od svih država Zapadnog Balkana, zbog ubistva novinara. U Zapadnoj Nemačkoj čak je i vrlo uvažen kancelar Vili Brant podneo ostavku zbog toga što je njegov šef kabineta bio špijun Štazija.

U Švedskoj, na primer, jedna ministarka je podnela ostavku zato što je prilikom kupovine poklona koristila državnu karticu, a ne privatnu. No, u Srbiji od silnih afera društvo je postalo potpuno anestezirano, kao da to nije ništa.

Podsećanja radi do sada bi pala Vlada Srbije zbog „afere helikopter“ gde je nepotrebno izgubljeno sedam ljudskih života a zbog medijske promocije dva ministra: vojnog Bratislava Gašića , i zdravstva Zlatibora Lončara.

A tadašnji premijer Aleksandar Vučić izjavi “ da ih ne da!“ Ne manju aferu priredio je ministar vojni Aleksandar Vulin pričom o tetki iz Kanade, bez valjanog opravdanja kako je kupio stan od 200.000 evra.

Tu je afera restorana na Kopaoniku, u prirodnom rezervatu gde su osetljive instalacije Ministarstva odbrane i gde je zabranjena gradnja, a tu bi po komandnoj odgovornosti morali odgovarati ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i ministar policije Nebojša Stefanović zato što policija odbija asistenciju za rušenje objekta.

Navedeni ministar upleten je u niz afera: najdrastičnije prilikom rušenja objekata u Savamali i maltretiranju građana, a policija ne izlazi iako je to po Ustavu obavezna; zatim krajnje je sporna njegova diploma visoke škole navodno iz Londona, a nema validnu akreditaciju, a tu je i sporni doktorat. Svakako kap koja je prevršila čašu je trgovina oružjem u koju su upleteni i predsednik Vučić kao i otac navedenog ministra, Branko.

Evo već dva meseca otkako je uhapšen Aleksandar Obradović iz valjevskog „Krušika“ koji je decidno naveo je naveo da je preduzeće GIM kupovalo mine po povlašćenoj ceni i u čemu je učestvovao ministrov otac Branko, a dozvolu daje Ministarstvo unutrašnjih dela. Ni ministar ni predsednik Vučić nisu dali argumentovane i obrazložene odgovore, a potrebno je zbog funkcije koje obavljaju. Po navodima iz medija „Krušik“ je oštećen za nekoliko stotina hiljada evra, a preduzeće je u dugu više od 30 miliona evra.

Uporedo sa time narodna poslanica Marinika Tepić, u Narodnoj skupštini, javno obelodanjuje učešće tada ministra vojnog Aleksandra Vučića u trgovini oružjem, gde se pojavljuju neki opskurni likovi povezani sa Arapima, a pri tome oružje je završilo u rukama najveće svetske pošasti ISIL-a, Islamske države.

Sve do sada završilo se nesuvislim izjavama i predsednika države i ministra policije, odbijajući te optužbe kao da su na pijaci. U pravnoj državi za malverzacije u koje su upleteni visoki državni čimbenici nadležno je Tužilaštvo, koje po opisu posla i ustavnoj obavezi reaguje na svaki pomen kršenja zakona.

Za ova dva meseca državna tužiteljka Zagorka Dolovac ni reč nije rekla, verovatno glačajući Legiju časti koju je dobila od Francuske. A pri tom ekspresno BIA hapsi Obradovića, navodno da nije uzbunjivač, i da je odao državne tajne.

Na protest javnosti Obradović je iz Centralnog zatvora upućen na kućni. Premnogo od pravosudnih organa koji su položili zakletvu i da će, pre svega, poštovati Ustav i zakone ove zemlje.

U svemu tome ne reaguje ni Ustavni sud koji nikako da se oglasi povodom svakodnevnog kršenja Ustava koje čini predsednik države.

Pa tako piše u prvom članu Ustava da je Srbija država zasnovana na vladavini prava, a uz to jasno je rečeno da unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije, i da predsednik odražava jedinstvo države!

Od toga očigledno u političkoj praksi nema ništa. Daljim ignorisanjem i nečinjenjem pravosudnih organa i drugih institucija očigledno da Srbija ulazi u spiralu bezakonja i opasnu zonu nasilja gde umesto institucija vladaju neformalne i kriminogene grupe.

Značajno mesto u svemu tome ima novinarstvo, ali, nažalost, u Srbiji profesionalni mediji mogu se izbrojati na prste. Pa onda ako novinar jedne profesionalne TV, kao što je N1, insistira na odgovoru o upletenosti oca ministra Stefanovića, što je evidentno i iz priloga NIN-a i još nekoliko profesionalnih medija, a predsednik Vučić na sve načine izbegava da da validni odgovor, onda se u javnosti govori da je zbog toga predsednik upućen na VMA.

U suštini problem je mnogo dublji, da jednostavno u Srbiji nema institucija koje obavljaju svoj posao i kojima treba verovati. Da je nekog morala u političkom životu Srbije, ova Vlada bi podnela ostavku, a verovatno bi se i predsednik države osećao obaveznim da to isto učini.

Autor je novinar iz Šapca