Od momenta kada se u Novom Sadu desila nezapamćena tragedija, krenuo je udruženi zločinački poduhvat predstavnika vlasti, prorežimskih medija i botova, kako bi sprali bilo kakvu odgovornost sa aktuelne vlasti zbog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici koja je odnela 14 života.
U roku od 15 minuta svi naslovi na tabloidnim portalima su ispred reči „nadstrešnica“ dodavali epitet „stara“. U skladu sa nalogom sa vrha, kao papagaji su ponavljali da u višegodišnjem procesu rekonstrukcije i dvostrukom svečanom otvaranju, eto, baš samo taj deo koji se urušio i usmrtio 14 ljudi nije bio diran.
Kada im je to palo u vodu, jer su njihove laži demaskirali upravo stručnjaci koji su radili na projektu, krenuo je drugi narativ – nesreće se dešavaju, evo, u Italiji pao most, ovde se srušila zgrada, tamo tržni centar…
Takva relativizacija izazvala je opravdan gnev naroda koji je izašao na ulicu i rukama umočenim u crvenu farbu ostavio tragove ispred Vlade Srbije poručivši im „ruke su vam krvave“.
Pojedinačni incidenti u uređenim državama ne mogu se porediti sa Srbijom, jer tamo krivci završe iza rešeteka a ministri i premijeri daju ostavke iz moralnih razloga. Kod nas se tako nešto nikada nije desilo, niti će za vreme ove vlasti.
A krvave su joj ruke još od Savamale, kada je od posledica fantomskog upada i rušenja pod okriljem noći jedan čovek preminuo. „Kompletni idioti“ nikada nisu nađeni ni procesuirani.
U zemlji u kojoj stručnost i znanje nisu poželjne karakteristike već poltronstvo i vernost vođi, lokalne kabadahije su se toliko osilile da pokušavaju da likvidiraju sve koji stoje na putu njihovom bahaćenju i beskrupuloznosti. Pukim slučajem je novinar Milan Jovanović ostao živ, a Dragoljub Simonović sada jeste iza rešetaka, i to samo zbog ogromnog pritiska domaće i inostrane javnosti da se slučaj reši.
Zašto vlast nije istražila navode Jovanovića koji je godinama pisao o nezakonitim aktivnostima predsednika gročanske optine? Zato što je Srbija puna Simeunovića koji mogu da rade šta hoće, dozvoljeno im je dok god obezbeđuju kapilarne glasove, i ispunjavaju kvotu za „velelepne“ Vučićeve mitinge.
Sve poluge vlasti su ucenjene i korumpirane, tužilaštvo žmuri na afere, heroj koji prevozi bebu na lečenje po nemogućim uslovima naziva se alkoholičarem, jer nije uspeo da sleti gde mu je naredila naprednjačka svita, kako bi se slikala i ubrala još koji politički poen.
Ućutkuju se i sklanjaju tužioci koji malo zagrebu u osinje korupcionaško gnezdo, diskredituje se svaki stručnjak koji se usudi da govori protiv vrhovnog vođe, na ličnom i na profesionalnom nivou, pa makar tema bila životna sredina.
A da ne pričamo o političkim protivnicima. Oni će završiti u spotu na Pinku, a poneki i sa metkom u leđima.
Zato vam narod ne veruje kada pričate o odgovornosti i „institucijama koje rade svoj posao“. Krvave su vam ruke.
Truo je i najmanji šraf u naprednjačkog mašineriji, od onog najnižeg botovskog, preko lokalnog do vrhovnog.
Jedino što nikad nismo razmišljali o tome da bi u svojoj megalomanskoj pohlepi otišli toliko daleko da projektuju, grade ili renoviraju objekte koji će se urušiti i pobiti ljude i decu. Jer nisu slušali struku. Šta će im. Bez njih se više može zakinuti i ućariti.
Sada taj slučaj nazivaju tragedijom, a one koji pozivaju na odgovornost – lešinarima.
Vi ste tragedija po sebi, gospodo naprednjaci, kancer koji treba odstraniti da bi ovo društvo krenulo putem izlečenja. Godine će nam biti potrebne da se oporavimo od vaše vladavine sutra da se sklonite, a nećete jer vam je večito malo para koliko god da ste pokrali. Ostaćete uvek željni novca, privilegija i vlasti po cenu života vaših građana. Biće nam bolje tek kad vam svima budemo videli leđa, jer su vam krvave ruke.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.