Ktitor mržnje

Sve je to odavno poznato, ali ipak ono što je izgovorio novosadski advokat Nemanja Aleksić u razgovoru za Danas povodom poklanjanja kamper vozila za pokretnu kancelariju Gorana Vesića – još jedan je dodatak za istoriju beščašća koja se u ovoj državi ispisuje u poslednjih tridesetak godina, kada je počeo da se „događa narod“, pa su narodni pojedinci javno u medijima optuživali, sudili i presuđivali svima koji nisu bili na vladajućoj liniji. Sve to vlast koristi i danas.

Ipak, Aleksićev izliv uvreda, mržnje i bahatosti prema novinarima, ali i kolegama advokatima, opozicionim političarima i kritički nastrojenim intelektualcima, nevladinim organizacijama… prevršio je svaku meru. Ne kaže se bez razloga da tako nešto “ ne bi ni pas s maslom pojeo“, pa je još neverovatnije da se on time diči. Nastupio je kao tabloid ili naprednjački poslanik u parlamentu kojima se beleže plusevi za izrečene uvrede i optužbe na račun novinara, profesora, sudija, opozicije, Nevladinih organizacija…

On je, kako ponosito tvrdi, „vučićevac“, a kao takvom, jelte, sve je dozvoljeno – da kao ustupa ili iznajmljuje (po nepoznatoj ceni) vozilo Gradu Beogradu, ali za Vesićevu pokretnu kancelariju, pa još pride da plaća i gorivo. Šta će jadni Beograd sa svega milijardu evra u kasi. Ne može da nabavi ni vozilo za Vesićevu (privatnu) kampanju. Tu je Aleksić da priskoči u pomoć.

Nema u tome ništa čudno, ima se, može se pomoći glavnom gradu i njegovom agilnom delatniku. Aleksić ništa ne dobija, on nesebično daje, on je beogradski ktitor. A kao takav može mu se da kaže šta mu je volja. Jer, u Srbiji je mišljenje slobodno, pogotovo „vučićevcima“. Oni samo govore ono što i sam Vučić, koji je nebrojeno puta napadao novinare Danasa, N1, Nove, Nina, Vremena… vređao, crtao im mete, lepio im etikete neprijatelja, izdajnika i stranih plaćenika.

A kako vođa, tako i njegovi sledbenici. Ta mržnja se sve više izliva na ulice, a svi ti vajni pravnici trebalo bi da znaju koliko je to opasno. Za sve.