Kud koji, mili moji

Ostavite komentar


  1. . Društvo se ne rastače emigracijom i padom nataliteta, kako se to često u domaćoj javnosti pogrešno interpretira. Obe stvari, egzodus i odumiranje stanovništva, direktna su posledica temelja svakog, pa i srpskog, društva – poverenja….kaže M.Marić. Iz ovakvog stava proizlazi da i u Japanu i Nemačkoj postoji problem poverenja jer i te države gube stanovništvo. Gosp.Marić pominje i fraze tipa država-društvo saglasno stavovima Č. Jovanovića i pokazuje da uopšte ne razume koji su suštinski problemi i Srbije i Evrope. Ideologija koju zastupa M.Marić nije deo rešenja srpskih i evropskih problema i nedaća, ona je deo problema, ona je u korenu nedaća Evrope, ali pošto danas sve dubi na glavi onda možemo da gledamo i piromane koji se predstavljaju kao vatrogasci, što da ne, pravi teatar apsurda.

  2. Odličan tekst! Društvo (kultura) su neuporedivo stariji od država. Države su samo SKELE – nema STABILNOG DRUŠTVA – skele državne se urušavaju. Nas je i engleza na početku sredljeg veka bilo brojno isto oko 1.5 miliona a gde je ko danas? Svako ko razmišlja empirijiski zna gde je ko. Knjiga „Društvena istorija Engleske“ Džordž Makoli Treveljan daje građu koja pokazuje zašto su englezi imali (i imaju) moćne države! Jedno društvo, politički i ekonomski sistemi, kao i samo ljudsko ponašanje, u funkciji je kulture. Istorijski primeri nam pokazuju da su današnje uspešne države sve odreda izgrađene na obrascima građanskog individualnog kulturnog determinizma. Današnje uspešne države stvorila su društva u kojima je evoluirala građanska kulturna matrica, čije je težište bilo na kritičkom mišljenju, učenju na greškama, argumetovanom dijalogu, gde su STRUKE IMALE AUTONOMIJU. Zato je i bilo moguće da, na primer, Nemače države (i ostale u Evropi), Japan – toliko ratuju, budu toliko rušene, tolike pogibije, ali one su se uvek OBNAVLJALE VELIKOM BRZINOM, pa danas sve izbeglice sveta gravitiraju ka Evropi; ne gravitiraju ka despotskim državama.

    1. … Istorijski primeri nam pokazuju da su današnje uspešne države sve odreda izgrađene na obrascima građanskog individualnog kulturnog determinizma… Nije slučajno što hvalite autorku jer kao i ona ne razumete šta je osnovni uzrok uspona država. Kako su se razvili Singapur ili Japan, na „individualnom kulturnom determinizmu“, da, ali ako bi se šalili! Švajcarska, Nemačka, Engleska su se najviše i najbolje razvijale zahvaljujući sistemu vrednosti i zakonima koje bi svi današnji glorifikatori građanskog društva smatrali potpuno skandaloznim i despotskim. V.Britanija se najviše razvijala u 19.veku i osvojila svet ne na „građanskom principu“ već na velikoj stegi i disciplini u društvu, tako se razvila i Pruska-Nemačka, tako su se razvijali švajcarski gradovi….

  3. Sociolog Maks Weber (obrati pažnju !) objašnjava da se društvo može razumeti kao sistem društvenih uloga koje ljudi prihvataju u tipičnim životnim situacijama, a društvo opstaje zato sto se uloge lojalno prihvataju i sto drugi ljudi očekuju (povjerenje !) da će se svako ponašati u skladu sa preuzetom ulogom (kupac, roditelj, političar i dr), Kad društvene uloge bivaju ignorirane, društva su uzdrmana ili propadaju. Jedna klasična sociološka teza razradjivana u nebrojenim debelim knjigama

  4. bezati se mora iz svoje otadzbine otadzbina srbija dava drzavljanstvo teroristima muslimanima srbine cuvaj glavu bolje zivot nego smrt

Ostavite komentar


Lični stavovi

Pravda za Vesića 8

Pravda za Vesića

Da se odmah razumemo, mislim da se Goran Vesić sa mnogo razloga našao tamo gde treba da bude celokupan državni vrh na čelu sa Vučićem. Veleizdaja, korupcija, kriminal - deluje mi - noseći su stubovi njihovog političkog delovanja. Druga stvar je zašto je Vesić sada uhapšen, svakako, po odluci šefa vladajućeg kartela kome pripada. To odvratno smrdi!

Naslovna strana

Naslovna strana za 22. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Milena Minja Bogavac, dramaturškinja

Svojevremeno čitala sam sve dnevne novine u nadi da ću tako biti najobjektivnije informisana. Od 2013. godine do danas čitam isključivo Danas.