Ja Čedomir Petrović, glumac ovdašnji, sin Miodraga glumca, unuk Čedomira trošarinca iz Kruševca i Božidara ugostitelja iz Osijeka. Sestrić Milosava Matovića, ribolovca sa Rasine i Morave, Veljka Mijatovića, montera sa Golog otoka, i oficira vojske Kraljevine Jugoslavije Slovenca Rajka Pogačnika…
Kao građanin zemlje koje nema, koja je ogrezla u smradu sopstvenih duša, osuđujem fašistički napad Rusije na nezavisnu i samostalnu Ukrajinu. Na ubijanje vojnika i civila. Žena i dece. Na milione koji će napustiti svoje domove i potražiti mesto na svetu gde će nastaviti svoj život.
Osuđujem i odričem se javno svih onih koji su na vlasti i njihovih bednih i kukavičkih izjava, koji pripadaju srpskom rodu i narodu.
Ili oni nisu Srbi ili to nisam ja?
Osećam žalost, tugu, sramotu, poniženost, bes, očajanje, nemoć… Zbog onog što se događa ovih nekoliko dana i noći u Ukrajini i nekoliko godina u Srbiji.
Ovima na vlasti koji uništavaju Srbiju već deset godina, poručujem da nisu Srbi. Da su izrodi i da će ostati upamćeni kao ljigave, izdajničke kukavice.
Vučić, jedini u Evropi, neće da uvede sankcije Rusima.
Minira i ovih par metara puta za Evropu, koji su se teškom mukom u poslednjih nekoliko godina izgradili.
Dana 12. novembar 1952. godine, na granici sa Jugoslavijom, pojavio se čitav tenkovski korpus Crvene armije spreman da napadne našu zemlju. Namera je bila da se potopi teritorija Vojvodine i istočne Srbije.
Hteo je Staljin da izvrši invaziju na Jugoslaviju i da zabludelu ovcu vrati u stado.
Šta hoće danas Putin od Srbije? Da li nešto slično?
Od čega i od koga se plaši Vučić?
Kaže Vučić – Mi kao mali treba da se prikrijemo ispod kamena…
Pa, šta smo mi? Štakori, zmije, gušteri?
Gurnimo taj kamen i izađimo iz desetogodišnjeg mraka u kome nas drži Vučić.
Izađimo na svetlost i pogledajmo jedni druge u oči. Nikad se Srbija nije prikrivala i puzila pod kamen.
Uvedimo sankcije Rusiji, ionako nemamo šta da izvezemo i uvezemo. Izvozimo samodržeće hula-hop čarape?! Verujem da će se Rusi snaći bez tog artikla.
Neće biti grejanja?! Pa, smrznimo se da bi deca koja dolaze mogla da se greju.
Priznajmo to Kosovo da bi mogli da uđemo u EU i tako pokušamo da preživimo.
Uđimo i u taj NATO, u kome su svi oko nas. Sačuvajmo se od Rusa.
Kaže Vučić – Ja nemam od čega da se distanciram.
Imaš, Vučiću, imaš. Ogradi se od demonstracija tvojih ljudi, koji su pružili podršku Rusiji i Putinu na ulicama „slobodarskog“ Beograda i ne dozvoli da do toga dođe ponovo.
Ukoliko Vučić ne uvede sankcije Rusiji i ne usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom koju vodi EU, biće nam uvedene sankcije, koje smo već jednom imali.
Ove mogu biti smrtonosne po srpski narod.
Kad krenu gladni, nema te sile koja će ih zaustaviti.
Ni vojska, ni policija, jer će i oni sa svojim porodicama osetiti glad.
Glad se već sad vidi u mnogim očima.
Jedi ti, Vučiću, sa tvojom partijskom okolinom, grašak iz konzerve. Jedi boraniju, sardine, pasulj…
Jedi iz konzervi kojima je odavno prošao rok upotrebe, kao i tebi. Počinjete da se „čujete“. Guli krompir i sirotinjsku praznu proju.
Skini plesan i jedi hleb star tri dana. Ukiseljeno mleko. Skupljaj pikavce i tompuse, bačene iz džipova.
Spavaj sa suprugom i petoro dece u memljivoj sobi. Idi na veliku i malu nuždu na čučavac. Noću vodi i decu po kiši, barama i blatu.
Kad krenu gladni.
Hoće narod da se hrana i cene u skupštinskom restoranu uvedu i u njihove živote.
—————-
Nikola Vasiljovič Gogolj bio je ukrajinski pisac. I Mihajlo Apanasovič, poznatiji kao Bulgakov. Rođen je u Kijevu, Ukrajina.
Mogu im uzeti sve, ali poreklo i ime nikada.
Rusifikacija Ukrajine traje preko tri veka. Danas je krenula ka uništenju i podređivanju državne samostalnosti Ukrajine, kulture, vere, institucija…
Rusija, gospodarica tame, strahova i obećanja. NJoj svaka propast nekog drugog izvanredno odgovara. „Kuda tako hitaš, o, Rusijo?“, zapitao se Gogolj, koji je video pomamu koja ona krije pod svojom prividnom nepokretnošću.
Sada znamo kuda ona hita, a osobito znamo da joj se, kao što je bio slučaj s nacijama kojima je bilo dato da stvore carstva, više žuri da reši probleme drugih nego svoje sopstvene.
Tektonski poremećaji u socijalnoj i pravnoj ravnoteži moći u Srbiji, nastali na kriminalizovan način, stvorili su kataklizmički talas, koji je danas toliko narastao da jedino on može da utiče na promenu vlasti u Srbiji.
Zaglaviće se ruski tenkovi u blato, kao Hitlerovi u stravične ledene zime. Kao Napoleonovi topovi i mučeni konji.
Izgubiće Rusija ovaj suludi rat. I ne samo rat. Pašće Putin i sva njegova vlast.
Izgubiće i Vučić na izborima. To ide jedno s drugim.
SLAVA UKRAJINI!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.