Kultura ofsajda

Da li smo ikada pomislili šta, na primer, predstavlja ofsajd u našim životima? U fudbalu je lako, ofsajd predstavlja nedozvoljenu poziciju igrača koji se našao iza protivničkih igrača i predstavlja prekršaj igre. Prekršaj koji se kažnjava gubitkom lopte i indirektnim udarcem u korist protivničke ekipe.

U našem društvenom i političkom životu kultura ofsajda se neguje, zaliva i hrani, ona predstavlja nametnuto pravilo igre od strane svake vlasti prema građanima. Vlast nas, građane i građanke, pokušava da drži u nedozvoljenoj poziciji i tu su nam poziciju trajno opredelili. Ispred smo protivničkog gola bez uticaja na igru, naizgled u poziciji za ozbiljnu šansu ali bez mogućnosti da postignemo gol niti da odbranimo svoj. Sa građanima u ofsajdu vlast pokušava da upravlja našim životima bez straha da će neko stati na put njihovim mutnim radnjama. Osećaju se komotno u toj igri, ubeđeni da nemaju protivnika koji će ih sprečiti da naša zajednička dobra podrede privatnim interesima koji idu u koristi ljudima iz njihovog okruženja. Takve primere viđamo na svakom koraku, to je slučaj sa Savskim nasipom i nelegalnim vikendicama na vodoizvorištu, deponijom u Vinči, poklanjanjem niškog aerodroma zarad profita francuskog koncesionara ili planirane izgradnje crkve koju ne žele stanari u naselju Stepa Stepanović.

Šta se dešava ukoliko se neko od građana osmeli i izađe iz ofsajda i krene aktivno da igra protiv poklanjanja aerodroma, bori se protiv devastacije vodoizvorišta i drugih mutnih radnji predstavnika vlasti? U maniru potplaćenog linijskog sudije, mediji najbliži vlasti podigne zastavicu signalizirajući javnosti da je u pitanju nedozvoljena pozicija za koju sledi kazna. Najblaža kazna za one koji su imali hrabrosti da dignu glas protiv ugrožavanja elementarnih javnih i građanskih interesa je da bivaju prokazani od strane vlasti koja postaje nervozna. Etiketiranje građana kao špijuna, stranih plaćenika i osoba koje rade u interesu koji nije u skladu sa njihovim pravilima igre ima preventivnu svrhu, da pokaže ostalim građanima šta će im se desiti ako izađu iz ofsajd zamke. Na ovaj način vlast kreira strah i samoisključenosti kod građana koja nas sprečava da izađemo iz nedozvoljene pozicije i da aktivno učestvujemo u igri u kojoj se odlučuje o našim životima. Demotivišu nas da branimo interese svoje zgrade, ulice, naselja, grada, naše profesije.

Ipak naše društvo ima dovoljno hrabrih građana a povremeno ima i dovoljno snage da oda priznanje ljudima koje su imali hrabrosti da naprave iskorak i da aktivno rade na razvoju našeg društva. Prošle nedelje u Centru za kulturnu dekontaminaciju dodeljena je nagrada Jelena Šantić. Nagrada je dodeljena u tri kategorije za grupe i pojedince koji su u poslednje dve godine najviše doprineli razvoju lokalnih zajednica i borbi za kulturne i društvene promene. Udruženje vizuelnih umetnika iz Užica – Galerija Reflektor nagrađeni su za hrabrost i iskorak ka stvaranju nove umetničke zajednice u svom gradu, gde su uspeli da oronulu i napuštenu kasarnu pretvore u galeriju koja spaja ljude i doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa. Marijana Cvetković je ponela nagradu za doslednost u radu i afirmaciju nezavisne kulture i plesa, dok je Tatjana Nikolić dobila specijalno priznanje za doprinos u unapređenju položaja i afirmaciju mladih a posebno devojčica kojih je više desetina u poslednje dve godine vredno radilo u okviru „Rock kampa za devojčice“. Pored njih, nenagrađenih, ali zaslužnih je ostalo mnogo. Iako ovo javno priznanje osim skromne novčane nagrade i javne pohvale ne donosi bitan pomak u životima aktivista i aktivistkinja svi nagrađeni laureati ali i publika su vrlo emotivno doživeli ovo priznanje. Kao da je svima bio potreban podstrek i ohrabrenje da nastave da rade i da afirmišu građanski aktivizam.

„Kada se jednom pređe barijera straha čovek je trajno oslobođen“, govorila je Jelena Šantić primabalerina i mirovna aktivistikinja u čije se sećanje dodeljuje nagrada. Jelena je time i dala jedini pravi odgovor o načinu borbe protiv postavljene taktike vlasti. Preskočimo barijeru straha, udružimo se i izađimo iz ofsajda. Počnimo da igramo aktivno – presing na protivnika, u ovoj utakmici se ne osvaja „boginja fudbala“ već se brane naša zajednička dobra. Naši životi su u pitanju.