Kultura, šta je to u Srbiji?

Povod je bila izjava Siniše Kovačevića za list DANAS koji je, komentarišući republički budžet za kulturu za 2023. godinu, koji je sa 0,72% u 2022. umanjen na 0,66 % u ovoj godini, izgovorio da „tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u nesrećnim državama kultura ne postoji“.

Na odgovor vlasti nije trebalo dugo čekati: na svom zvaničnom Twitter profilu, oglasila se predsednica Vlade Ana Brnabić koja je, odbijajući bilo kakvu kritiku, nabrojala postignuća vlasti SNS-a u kulturi kao i buduće projekte, ne propustivši priliku da istakne zasluge Aleksandra Vučića i trudeći se da diskvalifikuje opoziciju kojoj Kovačević pripada.

Uskoro se oglasilo i Ministarstvo kulture – potpuno neprimerenim vokabularom, odbacujući svaku primedbu i podupirući tvrdnje predsednice Vlade primerima. Još jednom se pokazalo da predstavnici aktuelne vlasti, kada nemaju odgovor na argumentaciju sagovornika, po pravilu pokušavaju njegovu diskreditaciju, prenebregavajući činjenice.

Kada se uporede izdvajanja države za kulturu u zemljama bivše Jugoslavije, nesporno je da Srbija sve više zaostaje i pada na dno: Slovenija iz budžeta izdvaja 1,75%, a za 2023. godinu podigla je izdvajanja za 32 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu; Hrvatska izdvaja preko 423 miliona evra, što iznosi 1,37% budžeta i predstavlja povećanje od čak 37,3% u odnosu na 2022. godinu, odnosno za 115 miliona evra više; Crna Gora izdvaja 25,7 miliona evra, odnosno 0,9% ukupnog budžeta, a za 2023. godinu povećala je izdvajanja za 5,9 miliona evra više nego u 2022. godini; Bosna i Hercegovina izdvaja 9 miliona KM, a kako u toj zemlji ne postoji krovno Ministarstvo kulture već je finansiranje veoma složeno i podeljeno između države, entiteta i kantona, teško je uporedivo sa ostalim zemljama u regionu. Ipak, čini se da je novca za kulturu u BiH iz godine u godinu sve manje.

I pored toga što je ukupan budžet u Srbiji za 2023. godinu veći za milijardu evra od prošlogodišnjeg, za kulturu je predviđeno 120 miliona evra, odnosno 0,66% budžeta što je skoro 3 miliona evra manje u odnosu na 2022. godinu kada je bilo izdvojeno 122,87 miliona evra, odnosno 0,72% budžeta.

To je drastično manje u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku, iako je Srbija najveća od ovih zemalja i ima najveći broj stanovnika. Takođe, problematična je i struktura ovakvog budžeta jer npr. ustanovama kulture pripada 76 miliona evra, od čega znatno više onima koje se bave kulturnim nasleđem od onih čija je delatnost savremeno stvaralaštvo.

Iz reakcije predsednice Vlade i Ministarstva kulture proizlazi da kod naše vlasti očito postoji nerazumevanje samog pojma kulture.

Hvaleći se svojom kulturnom politikom, Ana Brnabić i Ministarstvo kulture stavljaju akcenat na rekonstrukciju i adaptaciju objekata koje koriste kulturne ustanove najavljujući i novu izgradnju.

Rekonstrukcija zgrada, adaptacija i izgradnja objekata nije kultura već samo preduslov za osnovnu delatnost, kao i u slučaju izgradnje novih bolnica u kojima nema ko da radi jer lekari iz Srbije listom odlaze u inostranstvo.

Dok se aktuelna vlast hvali „otvaranjem“ Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, treba podsetiti da to nisu novootvoreni muzeji.

Niko ne spori da je dobro što je Narodni muzej, posle petnaestogodišnje sanacije i adaptacije, 2018. godine ponovo otvorio svoja vrata za posetioce, niti što je Muzej savremene umetnosti, posle renoviranja i obnove zgrade koja je trajala 10 godina, od 2017. godine opet počeo da prima publiku. Ali, zasluga vlasti SNS-a je samo u tome što su ti radovi koje je započela prethodna vlast, nakon predugog trajanja, konačno završeni.

Valjda je normalno i to što je obnovljena zgrada pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju koja je potpuno izgorela 2012. godine – zar je trebalo da ostane spaljena? Hvaliti se time je neukusno.

Što se tiče izgradnje koju pominje predsednica Vlade, zvučne najave u Srbiji po pravilu ne znače i izvesnu realizaciju, jer su u pitanju prioriteti. Zna se – ovde stadioni imaju prednost.

Projekat „monumentalne koncertne dvorane“ najavljuje se još od 2015. godine, a izgradnja nove zgrade Fakulteta muzičke umetnosti tema je već decenijama.

Kada smo kod izgradnje, gde je nestala već mnogo puta najavljivana zgrada Beogradske opere za koju je čuveni svetski tenor Andrea Bočeli izdvojio deo prihoda sa svog koncerta u Beogradu još 2007. godine?

Kultura je veoma složen društveni fenomen – ona oblikuje ličnost svakog pojedinca u zajednici čime u velikoj meri utiče na njegovo ponašanje i funkcionisanje čitavog društva.

Opšta kultura, zatim jezička, politička, zdravstvena, telesna i dr. zajedno čine kulturni mozaik individue. Kultura počiva na širokoj osnovi – zato je neraskidiva njena veza sa obrazovanjem.

To nas dovodi do tačke u kojoj se uočava da obrazovan, kulturan i svestan građanin može biti opasan po vlast. Zbog toga se ovde kultura pod palicom SNS-a dominantno svodi na kič i primitivizam, agresivnost i vulgarnost, dok su TV Pink i Happy, „Zadruga“ i turbo folk postali uzori i predstavljaju poželjni model ponašanja u društvu, a što je najopasnije, to uzima maha i kod mladih.

Da bi se izašlo iz sadašnje nevesele situacije, potrebno je kritički sagledati stvarnost i odrediti jasan pravac i cilj kretanja Srbije i čitavog društva.

Ovo podrazumeva pre svega drugačiju preraspodelu sredstava u zemlji – značajno povećanje a ne smanjenje budžeta za kulturu, transparentnost trošenja sredstava, blisku saradnju kulture i obrazovanja, osvajanje novih kulturnih prostora, podsticanje preduzetničke inicijative u kulturnom i kreativnom sektoru, decentralizaciju kulture uz raznovrsnost kulturnih sadržaja, kao i animiranje i uključivanje svih kategorija stanovništva u kulturni život u zemlji.

Za početak, dobrodošlo bi poštovanje kulture dijaloga od strane predstavnika vlasti u Srbiji.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke i član Resornog odbora za kulturu DS

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.